„Дали смо себи задатак да већ данас припремамо инфраструктуру за град који ће популационо да расте - и да има најмање 50 хиљада становника.“

Ведран Фуртула, начелник Одјељења за просторно уређење Града Требиња

Изградња аеродрома, чији је инвеститор Србија, и у широј јавности већ се доживљава као историјски пројекат за Требиње. Почетак радова најављен је за прољеће. До тада су пред свим актерима озбиљни послови. Шта су обавезе Града Требиња и каква ја планирана динамика?
- Интензивиране су пројектне и планске активности на реализацији засигурно најзначајнијег и највећег инфраструктурног пројекта у Требињу. На састанцима се прецизно утврђују правци дјеловања и обавезе свих страна око изградње аеродрома и пратеће инфраструктуре. Морамо јасно дефинисати шта је чија обавеза како бисмо могли паралелно и синхронизовано да дјелујемо. На Граду Требињу је дефинитивно обавеза пројектовања приступне саобраћајнице у дужини око 2,3 километра – што би био спојни пут аеродрома са магистралом према Дубровнику. Вјероватно и измијештање унутрашње саобраћајнице за Талежу, Миониће и околна села, уз пратеће трошкове експропријације. Финансирање изградње саобраћајница обавеза су Града Требиња и Путева РС, док ће за потребне инвестиције у комуналну инфраструктуру бити одговорна надлежна предузећа. Аеродром се у овом тренутку интензивно пројектује. По динамичком плану, рок за пројектовање је од шест до девет мјесеци – зато што овај посао укључује и израду пратећих докумената, попут студије утицаја на животну средину, што је поступак који захтијева вријеме. Одабрана пројектантска кућа – Институт за грађевинарство, у оквиру пројективања ради и зонинг план, на бази „лекс специјалиса“, посебног закона који ће помоћи да поступци по бржој процедури буду завршени. Новац за откуп земљишта, колико сам упознат, већ је пребачен на предузеће Аеродром Требиње, кабинетски рад је употпуности завршен и слиједи практични дио процеса екпропријације. Вјерујемо да ће цијели овај административни дио посла бити привреден крају до прољећа, да ћемо имати готов пројекат и зонинг план, ријешене имовинско-правне односе - и да ћемо кренути да радимо.

Влада Српске је изразила намјеру да у Требињу изгради нову болницу. Недавно је утврђена и нова локација за градњу, а ви сте најавили да би радови и у овом случају требало да почну на прољеће. До прољећа је, претпостављам, много посла?
- Нова болница је уз аеродром свакако најважнији пројекат за Требиње. Очекујемо почетак радова на прољеће - на локацији у Придворцима. Били смо на стајалишту да тај објекат треба планирати изван ужег градског језгра. Међутим, прихвалити смо мишљење струке - да објекат чија је дјелатност брига о здрављу становништва треба приближити грађанима и инфраструктурно га што квалитетније повезати са градом. Проблем нам је био што за такав објекат или комплекс објеката треба велика површина, какве нема у ужем дијелу града. Као можда и једино могуће рјешење, одлучили смо се да локацију у Придворцима, површине око 8,7 хектара, приведемо планираној намјени, на начин како је то законом предвиђено, а то је: третирање спроведбеним планским актом - регулационим планом, пренамјеном земљишта и обезбјеђивање инфраструктурних услова. До прољећа би требало да буде завршено и пројектовање, што је у надлежности ресорног министарства здравља. Према ономе што се већ зна – објекат ће бити блоковског, павиљонског типа, који ће се временом развијати и дограђивати новим садржајима, попут трансфузиолошке, стоматолошке, хематолошке и других клиника. Такође, и свим пратећим садржајима, као што су апотеке, паркинзи, прикључне саобраћајнице, вјероватно и хелиодром.

Духовни центар у Мркоњићима - пројекат који градимо за вјечност

У Мркоњићима, родом мјесту светог Василија Острошког и Тврдошког, настаје комплекс духовног центра – манастира, који заједно граде Србија, Република Српска и Град Требиње. Неимарско дјело који ће заиста на посебан начин обиљежити ово вријеме. Како напредују радови?
-  Оно што се гради у Мркоњићима остаће иза нас као објекат од највише вриједности - у архитектонском, духовном и туристичком смислу. Већ се можемо похвалити да смо завршили прву фазу, а то је комплекс објеката уз саму цркву, који чине - звоник, келије, радионица, тремови, помоћне просторије, гостионица, сувенирница, тоалети, чесма, палионица свијећа, простор за боравак на отвореном. Овај дио комплекса је већ предат на коришћење. Рађен је од камена, дрвета, других аутохтоних материјала. Све, и пројектовање и грађање, било је подређено томе да садржај буде вриједан и аутентичан. Други комплекс објеката крећемо да радимо, а ту су основни садржаји – изложбена галерија, ризница, кухиња, једна сцена са великим амфитеатром, зидине, гостионица, наткривена позорница и други пратећи објекти. Поред ова два комплекса планирана је и изградња парохијског дома са паркингом и пјешачком стазом, као и изградња паркинга преко пута цркве Светог Николе. У финансијском смислу ово још није затворен пројекат. Обезбиједили смо око 2,4 милиона КМ – у једнаким паритетима Србија, Република Српска и Град Требиње по око 800.000 КМ. Већ нам се придружила Електропривреда РС са пола милиона КМ. Сматрамо да овај пројект треба да буде дјело духовног, православног јединства, па куцамо на сва врата. Позивамо и прозивамо друге, као што је Влада Црне Горе и остале владе из православног свијета да нам се прикључе. Могу рећи да на овом пројекту и не журимо - ово је пројекат који градимо за вјечност.

Ревитализацијом Старог града, урбано језгро Требиња добиће једну посве нову архитектонску ноту и вриједност. Попловачавње улица и тргова, које прати и изградња подземне комуналне инфраструктуре, завршено је у источном дијелу кастела. Која је сљедећа цјелина на којој су планирани радови?
- Сложеност и обимност пројекта захтијавају нешто дуже вријеме, као што се подразумијевало да ће радови тећи и нешто успореније - због чињенице да је тамо велики број угоститељских објеката, па избјегавамо да радимо љети, кад је туристичка сезона, иако је то најбољи дио године и за грађевинске радове. Поплочање ћемо завршити у четири фазе, а до сада смо двије привели крају. Управо расписујемо позив за наредну фазу, којом ћемо продужити поплочани дио са обје стране - улицом која се наставља до јужне капије кастела, а на супротном крају, оном што води до трга. Све у свему, врло брзо ће поплочање бити завршено на комплетној површини Старог града јер новац постоји за цијели пројекат – а то су, као што знате, углавном средства Републике Србије. Намјеравамо да урадимо и одређена археолошка ископавања у сарадњи са Музејом Херцеговине. Рецимо, на простору љетног кина постоје индиције да се налазе одређене археолошке вриједности. Ако нешто тако нађемо – да то и конзервирамо, да наш Стари град има и ту димензију, остатаке неке грађевине или какав други археолошки садржај из своје прошлости. Такође смо планирали да трг оплеменимо чесмом или спомеником, неким садржајем који ће понијети назив повезан са именом Србије како бисмо се на тај одужили за донацију захваљујући којој све ово и радимо.

Ускоро нова фаза радова на поплочању улица Кастела

Постоје ли модалитети да Градска управа подстакне и неопходне интервенције на објектима у Старом граду, како би са више смисла били уклопљени у жељену амбијенталност?
- Видјели смо да иза нас, куда прођемо са поплочањем, остају и неки недовршени радови. Несаниране  фасаде, кровови, објекти неповезани на комуналну инфраструктуру. Трагамо за модалитетима - да ли кроз субвенције или на неки други начин - али ћемо свакако наћи неко рјешење. Овај простор је под заштитом као национални споменик БиХ и у ове послове мора бити укључен и надлежни органи како би уређивали по њиховим смјерницама.

Какви су планови у вези са најављеном обновом хендека око зидина кастела, што и неупућенима дјелује као заиста замашан и деликатан подухват?
- То и јесте разлог због чега још нисмо започели радове. Идејно рјешење је завршено и тренутно је на ревизији. У том пројекту смо покушали да докажемо, прво себи - да ли је могуће постићи да вода гравитационо тече око Старог града, да би спријечили евентуално стајање воде, која, таква, може бити извор заразе. То смо донекле одгонетнули. Нисмо задовољни пројектним рјешењем, морам и то одмах да кажем, иако смо се трудили да урадимо најбоље. Потребно је регулисати и саобраћај у овој зони - и док буде трајала градња али и по њеном завршетку јер би пројектом једна саобраћајница око Старог града, која је дијелом и паркинг простор, била елиминисана. Брину нас и што извођачи оваквих радова могу бити само специјализоване фирме какве у Републици Српској и ширем окружењу не препознајемо. Због зидина, које су дио историјске цјелине под заштитом, радовима на хендеку би морали да претходе они истражни, како бисмо испитали како су оне фундиране. Дакле, комплексност цијелог пројекта још увијек од нас тражи опрез, детаљније испитивање и пројектовање и спречава нас да одмах кренемо у реализацију. Међутим, не одустајемо - јер би Требиње са њим добило један заиста посебан архитектонски и туристички садржај, какав се не може видјети на ширем овом подручју.

У Требињу је изграђено или је у току градња више објеката од посебног интереса, гдје је Град Требиње или инвеститор или на неки начин партнер у пројекту...
- Може се рећи да је Требиње било пионир у низу таквих пројеката. Градска тражница је елитан објекат, којег у исто вријеме краси и висока архитектонска вриједност. Међу објектима од највише вриједности и важности је свакако нова зграда гимназије, задужбина Родољуба Драшковића. У зграду за младе брачне парове усељено је 40 породица са већ 70-оро дјеце. Објекат смо инфраструктурно опремили - и још ћемо га опремати додатним садржајима, као што су игралишта, хортилуктура, шеталишта. Када је у питању зграда дневног центра за дјецу ометену у развоју – оно што нас кочи је што још нисмо до краја затворили финансијску конструкцију. Свакодневно куцамо на разна врата и многи су већ исказали жељу и потребу да се укључе. Међу њима и Влада АП Војводине која ће врло брзо дјеловати и помоћи нам да завршимо радове. Један од пројеката који управо развијамо је зграда за медицински кадар, професоре и љекаре. Вјероватно је и ово пионир пројекат у Републици Српској. Сматрали смо да уз изградњу нове болнице морамо развијати и капацитете за смјештај, да морамо нешто још понудити што би привукло еминентни кадар мединицске струке да дође и ради у Требињу. Постоји једна неискоришћена површина у комплексу старе болнице, на којој планирамо градњу ове зграде.

Требиње 21. вијека о којем сте говорили тражи и квалитетније саобраћајне повезнице. Започети капитални пројекти су свакако градске обилазнице – источна и западна. Како се развијају ове инвестиције?
- Пројектна документација је практично завршена. Експропријација за западну обилазницу је завршена. Новац је обезбијеђен, а једна трећина трасе је већ изграђена. У међувремену смо радили корекцију на пројекту, дислоцирали смо један дио трасе јер смо имали имовинско-правних проблема, па тренутно чекамо исходовање грађевинске дозволе за ту дионицу, након чега уводимо извођача да настави да ради. Тиме би западну обилазницу завршили од „Града сунца“ до магистралног пута Требиње – Дубровник. Остаје нам повезница од „Града сунца“ на други магистрални правац према Мостару, са спојном тачком испод манастира Тврдош и пратећим мостом. Ту дионицу смо већ једним дијелом испројектовали, на нивоу идејног пројекта, а сада приступамо изради главног пројекта. Што се тиче источне обилазнице – она је започета радовима на изградњи моста, које финансирају Хидроелектране на Требишњици. Прва што ће се градити и за шта чекамо само грађевинску дозволу – то је дионица од моста до магистралног пута Требиње-Никшић. Обилазнице имају карактер градских магистрала па би изградњу требало да финансирају Путеви РС. Остале дионице ћемо реализовати сукцесивно.

Експанзија градње у Засад пољу

Актуелни су и пројекти изградње нових улица и комуналне инфраструктуре у зонама експанзије градње, као што је Засад поље...
- У Требињу су евидентне саобраћајне гужве – из два разлога. Прво, што је у граду љети, за вријеме туристичке сезоне, много више људи. Управо градске обилазнице би у великој мјери требало да ријеше овај проблем. Други разлог је што и наши грађани, можда и више него што је потребно, воле да се служе аутомобилима. У Засад пољу је градња у експанзији, већ се виде обриси једног новог насеља - али ми ту експанзију пратимо. Заиста активно радимо на инфраструктурном опремању овог дијела. Убрзо ћете видјети како ће нове унутрашње саобраћајнице, које су на овом подручју у изградњи, релаксирали притисак на главне саобраћајне токове у граду...

НА УРБАНИСТИЧКОМ РАСКРШЋУ

Аеродром и нова болница, као својеврни оријентири, географски маркирају кључне правце будућег урбаног развоја града, који се, опет, планира деценијама унапријед, уколико желимо складно развијене и функционалне градске цјелине. Казали сте да ваше одјељење ради управо и на креирању стратешких планских докумената. У неким основним цртама, како би Требиње изгледало са, рецимо, 50.000 становника?
- Тако и пројектујемо. Дали смо себи задатак да већ данас припремамо инфраструктуру за град који ће популационо да расте - и да има најмање 50 хиљада становника. Просторни план града Требиња, који се практично први пут ради, тренутно је у изради а у четвртом кварталу је предвиђено и његово усвајање у Скупштини града. Такође, у четвртом кварталу смо планирали покретање израде нешто детаљнијег стратешког планског документа – урбанистичког плана, с обзиром на то да је постојећи истекао још 2015. године. Многи градови у Републици Српској немају урбанистички план који је „у току“, али није лоше некада ни сачекати. Требиње је на својеврсном урбанистичком раскршћу и да смо те планове раније радили – у међувремену би се јавиле потребе за таквим интервенцијама да они данас не би били актуелни. Свједоци смо експанзије градње, пројектују се и већ граде градске и ванградске обилазнице, затим и електроенергентски објекти попут соларних електрана, већ смо говорили о аеродрому и новој болници. Сви ти као и низ других садржаја су неопходни инпут просторним планерима који се баве израдом стратешких докумената. Сачекали смо, дакле, те веће инфраструктурне пројекте, учешће виших органа - да нас просто оријентишу по питању будућих планова, садржаја и капацитета, и зато сада приступамо њиховој изради. Ти стратешки плански документи ће сигурно редефинисати оно што данас имамо у смислу плана коришћења и организације простора. Уважиће наше потребе ка ширењу граду - у правцима ка пољу и Драженској гори, али и на одређеним циљаним зонама, које су нам посебно интересантне за креирање неких нових садржаја.

Када помињете те циљане зоне, на посљедњем скупштинском засједању усвојена су два зонинг плана – Убла и Хумац. Да би се превенирала стихијска градња, урбанисти морају увијек бити барем један корак испред оних који граде. Постоје ли још неке зоне које је потребно већ сада посебно урбанистички осмислити?
-  Желимо у старту да креирамо јасну урбанистичку визију за нека подручја која су нам посебно интересантна, како се убудуће не би дешавало да имамо насеља као што су рецимо Црнач, дијелом и Варина Груда или нека слична. Дакле, да за та подручја пропишемо све што урбанизам може да пропише. Конкретно за Убла - то је величина објеката, величина парцеле, оријентација објекта, зеленило, материјалнизација објекта... Зато је зонинг план за Убла далеко детаљније разрађен него што и закон прописује за неки спроведбено плански документ тог нивоа. Просто смо жељели да заштитимо то подручје као излетише и викенд насеље, у којем сви објекти морају употпуности бити амбијентално уклопљени у ту средину. Подручје обухвата зонинг плана „Хумац“ препознали смо као локалитет гдје се може развити елитистичко насеље, у смислу вила и резиденција. Такође, радимо планске акте за подручја на главним магистралним правцима, улазима или излазима града, као што је Подгљивље, гдје је и пручључно мјесто будуће источне обилазнице. Тамо се са обје стране магистрале град може ширити и желимо да садржаји који ће се ту развијати имају вриједност примјерену „улазним вратима“ града. Такође, у буџету смо планирали да дефинишемо и одређена рјешења за насеља на потезу Волујац-Биоград, на путу према Дубровнику. Исто тако, желимо уредити комплетно подручје обале ријеке Требишњице, гдје је евидентан притисак на простор у смислу дивље градње, што угрожава и транформацију великих вода кроз град. Још је низ таквих подручја гдје смо планирали интервенције у смислу израде просторно планске документације.

ИДЕЈЕ ЗА БУДУЋНОСТ, НОВИ АРХИТЕКТОНСКИ РЕПЕРИ

Идејно рјешење за Трг пјесника

Колико се у Требињу размишља о урбанистичким и архитектонски изазовима будућности? Једна брошура, коју је ваше одјељење публиковало прошле године, управо доноси идеје за размишљање о новим садржајима, праксама у архитектури, нуди другачији и иновативнији поглед на обликовање неких простора. Шта то Требињу данас недостаје?
- Требиње је по себи посебан град, својеврсни туристички репер Републике Српске. Архитектура нашег града је магнет за туристе широм региона. Али мора и да се развија. Сматрамо да то може само у смислу да се препознају неки нови архитектонски, урбанистички и туристички репери – и да то буде нешто што ће употпунити садржај који град већ има. Један од таквих садржаја јесте сигурно и панорамски долап. У Требињу, гдје су кола на Требишњици препознатљиви дио баштине, то би било нешто заиста атрактивно и ново, иако већ виђено у великим центрима. Планирали смо и један пјешачки мост који би спојио двије обале на Отоку и бреговачком базену. У брошури коју помињете видјели сте и једно идејно рјешење за Трг пјесника, гдје у будућности планирамо да цијели тај простор поплочамо и оплеменимо додатним садржајима како би био репрезентативнији. Радимо и студију оправданости изградње зоолошког врта. Планирамо и нови парк у граду или одређене парковске зоне у мјесним заједницама. Вјероватно ћемо урадити и једно конкурсно рјешење за нови конгресни центар, са хотелско-угоститељским и спортско-рехабилитационим садржајима. Међу новим идејама је и пројекат гондоле према околним узвишењима и фортификацијама - јер вјерујемо да град треба да шири своју туристичку понуду и у том правцу. Одређена подручја уз обалу ријеке Требишњице потребно је развијати, попут дијела испод Моста бранилаца Требиња – а том правцу смо већ имали један конкурсни задатак и рјешења за читав низ садржаја. Како бисмо рационализовали простор, морамо да размишљамо и о повећању спратности у градњи на дијеловима гдје је то морфорлошки могуће. Послије рата у свим градовима Републике Српске граде се углавном типска насеља, прилично безлична, новије, али архитектуре која ни по чему није посебно вриједна. Нешто се слично и нама десило. Зато сматрамо да би и одређени објекти оријентисани ка архитектури 21. вијека донијели Требињу једну посве нову димензију...

Идеја за будућност - панорамски точак