Декарбонизација ће захтијевати 17 млрд ЕУР инвестиција до 2030. и зато су пред нама велики изазови, како за банке и финансијере, тако и за приватни и јавни сектор, поручила је на овогодишњем Самиту енергетике у Требињу директорка ЕБРД-а у БиХ Мануела Наессл, учествујући на посљедњем, седмом панелу овог скупа.

Ово је, како је истакла, истовремено и прилика да се направи добар инвестициони замах. ЕБРД је, по њеним ријечима, подршка свим пројектима који буду ишли ка зеленој енергији. Такође, подршка су и комерцијалним банкама које желе пласирати кредите за ову област. Као банка, ЕБРД жели да систем издавања концесија буде јасан и у складу са стандардима.
– Желимо да видимо на који начин се инвеститори бирају да би учествовали на тржишту и који су њихови објективни критеријуми, а све како бисмо израбрали најбољу понуду. Зато је систем аукција добар, јер је све транспарентно.
ЕБРД ће, како је истакла, захтијевати у будућем периоду још јачу сарадњу јавних и приватних актера на пољу енергетике, како би се искористили сви потенцијали који носи овај сектор у земљама регије.
Недавно је и најављено да ће управо ЕБРД подржати градњу прве соларне електране у Требињу, што ће бити инвестиција Електропривреде РС (ЕРС).
Дарко Милуновић, извршни директор за финансије у ЕРС, рекао је да је то предузеће 2018. креирало план инвестиција за наредних 10 година, „не знајући шта нас чека“. Сада, три године након тог плана, не желе стати са инвестицијама, јер како каже, инвестирање у енергетику нема алтернативу.
– Неколико је разлога зашто нам требају инвестиције. Најприје, потрошња струје. Из године у годину се у РС повећава потрошња струје за око 3%. Данас имамо дефицит електричне енергије у регији и реалне су процјене да ће због процеса декарбонизације дефицит још више доћи до изражаја. У наредних 10 година ми желимо градити нове објекте укупне снаге 1.000 МW, што је амбициозно, али морамо поставити високо циљ. Већина ће бити финансирана задужењем, а остатак новцем ЕРС-а. Колико ћемо издвојити од нашег новца зависи и од цијене струје, која је у Републици Српској нереално ниска. То нам лимитира приходе.
Саша Шћекић, руководилац Сектора за лиценце и техничке послове у Државној регулаторној комисији за електричну енергију у БиХ, сматра да се не би требало хвалити ниском цијеном струје, а да немамо објекте који би трошили ту енергију. Како каже, смањења је потрошња на преносној мрежи, а додатно ће бити смањена појавом прозумјера.
– Током 2019. смо имали смањење потрошње у БиХ за више од 7%, исто и у 2020. години, тако да смо 2019. били на нивоу 1990. по потрошњи у БиХ, а 2020. на нивоу из 1991. Значи, осјетиће се смањење потрошње те морамо привући инвестиције у квалитетну потрошњу, ону која ће бити енергетски ефикасна.
Шћекић је навео да су 2019. резерве за соларне и вјетрокапацитети у БиХ били 460 МW за вјетар и 400 МW солара, да би их прошле године дигли на 840 МW за вјетроелектране и 825 МW за соларне.
– Идемо корак испред у односу на то што је потребно инвеститорима – рекао је Шћекић.
Милка Мумовић из Енергетске заједнице поновила је да је у овај цијели процес енергетске транзиције потребно укључити стручњаке, јер је „инвестиција у знање права ствар“.
– Компаније које желе да улажу у енергетику морају да имају стручњаке – истакла је она, а по питању укључивања грађана у производњи струје навела је да је потребно имати цјеновни подстицај, јер у супротном грађани неће имати мотив да се укључе и буду прозјумери.
– Вјештачка ниска цијена га неће мотивисати и одржавање ниских цијена је недопустиво. Те ниске цијене имају везе и са одржавањем наших амортизованих електрана, укључујући термоелектране, као да су оне основ за ту ниску цијену. То није добра политика – поновила је Мумовић.

Инвеститори да се спреме за тржишну утакмицу
Маја Турковић, подпредсједница ЦWП Глобал за Србију,компаније која развија вјетро и соларне паркове у сусједној Србији, похвалила је законе које је та земља усвојила овог прољећа.
– Инвеститори сада имају на располагању модерне технологије и ниже капиталне трошкове, како за соларне, тако и за вјетроелектране, па су наши нивелисани трошкови производње такви да нама не требају подстицаји. Сви инвеститори треба да се припреме за тржишну утакмицу. Наша компанија ради велике пројекте на преносној мрежи и спремамо се за тржиште. Ја не вјерујем у дугорочност подстицаја, јер је тешко оправдати захтјев за оперативном помоћи државе у третутку кад можете произвести мегават сат испод или на нивоу тржишне цијене – навела је Турковић.
Министарство енергетике Србије је, како је истакла, новим законима предвидјело финансијске уговоре о откупу струје, па ће самим тиме произвођачи из ОИЕ бити генератори ликвидности тржишта струје. Такође, најважније је да се успостави офф-таке аранжман и структуриран откуп струје.
– То је wин-wин за све учеснике, јер тако се смањује обим оперативне помоћи државе. Може да се учествује са дијелом капацитета онолико колико је потребно да би се намирила обавеза према кредиторима, у смислу сервирсирања дуга, и то смањује помоћ државе, а капацитет изградње може бити већи. Такође, имамо специфичан аранжман за балансирање, који подразумијева један период до успостављања ликвидног унутардневног тржишта, када имамо толеранцију за одступање за које трошкове подноси гарантовани снабдијевач, а преко тога се плаћа фиксна накнада – закључила је Турковић.
Самит енергетике СЕТ 2021 се у организацији Електропривреде РС и фирме СЕТ одржао 20. и 21. маја, уз покровитељство Министарства спољне трговине и економских односа БиХ, Владе РС и компаније Кончар, уз генерално спонзорство компаније Елнос Гроуп и подршку Инфинитy гроуп и компаније Дwелт.

еКапија