Reforma sistema daljinskog grijama potrebna je i Republici Srpskoj i zemljama regiona, a BiH bi u modernizovane toplane trebalo da uloži 285 miliona KM u narednih 10 godina, jedan je od zaključaka Samita energetike.
 

Modernizovane toplane bi tako mogle bi da posluže kao hibridna rješenja u energetskoj tranziciji ka većem korištenju obnovljivih izvora energije.

Takvom reformom bilo bi neophodno uvesti podsticajne mjere za povećanje udjela obnovljivih izvora energije i energetske efikasnosti u toplanama u regiji, jedan je od zaključaka Samita "SET - Trebinje 2021".

Uspostavljanjem intezivnije saradnje toplana sa ostalim sektorima energetike nastala bi, kako je istaknuto, hibridna rješenja kao što je elektrifikacija grijanja, kao opcija za plasiranje viškova energije i balansiranje elektroenergetskog sistema zbog sve većeg korišćenja obnovljivih izvora energije.

To bi, kako je rečeno na samitu, bilo moguće upotrebom toplotnih pumpi ili korišćenjem toplotnih skladišta u toplanama.

- U reformu daljinskog sistema grijanja u BiH bi narednih 10 godina trebalo uložiti 285 miliona KM - naveo je profesor Mašinskog fakulteta u Sarajevu Azrudin Husika.

Prema njegovim riječima, daljinski sistemi grijanja imaju značajnu ulogu u procesu dekarbonizacije jer toplane u BiH emituju 26 odsto ukupne emisije ugljen-dioksida, a elektroenergetski sektor 60 odsto.

On je dodao da u budućnosti neće biti daljinskih sistema grijanja koja kao osnovno koriste fosilno gorivo, nego više različitih energenata, a toplane moraju da prošire usluge i da kao kogenerativna postrojenja isporučuju toplu potrošnu vodu i obezbjeđuju daljinsko hlađenje.

Husika je naveo da u BiH postoje 32 sistema daljinskog grijanja, od čega 73 odsto u Federaciji BiH, a 27 odsto u Republici Srpskoj, dok su najveći sistemi u Sarajevu, Banjaluci i Tuzli, a u mnogim mjestima su njima obuhvaćeni samo centralni dijelovi grada.

On je ukazao na trend kod toplana - prelazak na rad na drvnu sječku i gas, kao alternativa uglju i fosilnim gorivima, a u BiH postoji potencijal i za korištenje geotermalne i sunčeve energije u te svrhu.

Husika je istakao da je udio daljinskog grijanja u ukupnoj grijanoj površini u BiH sedam do osam odsto, a cilj je da bude nekoliko puta više i napomenuo da mnoge toplane imaju zastarjele cjevovode i opremu, te curenje vode.

On je ukazao da je kod toplana problem što lokalna vlast koja njima upravlja, često vodi socijalnu politiku preko cijena grijanja, pa kada raste cijena energenata kojim se toplane snabdijevaju često ne poskupljuje grijanje i zbog toga je logično što toplane gomilaju gubitke.

Toplane bi za modernizaciju mogle da iskoriste podsticaje iz Evropskog investicionog plana za zemlje regiona vrijednog devet milijardi evra, koje su im na raspolaganju nakon potpisivanja Sofijske deklaracije o Zelenoj agendi za zapadni Balkan, navedeno je na Samitu.

Biljana Grbić iz Sekretarijata Energetske zajednice jugoistočne Evrope smatra da je toplanama neophodna reforma koja će obuhvatiti ne samo prelazak sa korištenja fosilnih goriva na obnovljive izvore energije, nego sistemsko rješenje svih ostalih problema kroz jedinstven pravni okvir.

Ona je ukazala i da je problem što većina toplana i dalje vrši naplatu grijanja paušalno i po kvadratu stambene površine, a ne po utrošku i navela da u Srbiji samo četvrtina toplana grijanje naplaćuje po utrošku.

U Srbiji će, kako je istaknuto na skupu u Trebinju, biti uvedene podsticajne tarife za toplotnu energiju koje će davati lokalne samouprave, a biće podsticaja i za nabavku opreme za toplane.

- Daljinski sistemi grijanja moraju se što prije transformisati da budu hibridni i da se povežu sa elektroenergetskim sistemima i budu akumulatori viškova energije da bi bili spremni da je isporučuju potrošačima - zaključio je rkovodilac u Toplani Novi Sad Dušan Macura.