Реформа система даљинског гријама потребна је и Републици Српској и земљама региона, а БиХ би у модернизоване топлане требало да уложи 285 милиона КМ у наредних 10 година, један је од закључака Самита енергетике.
 

Модернизоване топлане би тако могле би да послуже као хибридна рјешења у енергетској транзицији ка већем кориштењу обновљивих извора енергије.

Таквом реформом било би неопходно увести подстицајне мјере за повећање удјела обновљивих извора енергије и енергетске ефикасности у топланама у регији, један је од закључака Самита "СЕТ - Требиње 2021".

Успостављањем интезивније сарадње топлана са осталим секторима енергетике настала би, како је истакнуто, хибридна рјешења као што је електрификација гријања, као опција за пласирање вишкова енергије и балансирање електроенергетског система због све већег коришћења обновљивих извора енергије.

То би, како је речено на самиту, било могуће употребом топлотних пумпи или коришћењем топлотних складишта у топланама.

- У реформу даљинског система гријања у БиХ би наредних 10 година требало уложити 285 милиона КМ - навео је професор Машинског факултета у Сарајеву Азрудин Хусика.

Према његовим ријечима, даљински системи гријања имају значајну улогу у процесу декарбонизације јер топлане у БиХ емитују 26 одсто укупне емисије угљен-диоксида, а електроенергетски сектор 60 одсто.

Он је додао да у будућности неће бити даљинских система гријања која као основно користе фосилно гориво, него више различитих енергената, а топлане морају да прошире услуге и да као когенеративна постројења испоручују топлу потрошну воду и обезбјеђују даљинско хлађење.

Хусика је навео да у БиХ постоје 32 система даљинског гријања, од чега 73 одсто у Федерацији БиХ, а 27 одсто у Републици Српској, док су највећи системи у Сарајеву, Бањалуци и Тузли, а у многим мјестима су њима обухваћени само централни дијелови града.

Он је указао на тренд код топлана - прелазак на рад на дрвну сјечку и гас, као алтернатива угљу и фосилним горивима, а у БиХ постоји потенцијал и за кориштење геотермалне и сунчеве енергије у те сврху.

Хусика је истакао да је удио даљинског гријања у укупној гријаној површини у БиХ седам до осам одсто, а циљ је да буде неколико пута више и напоменуо да многе топлане имају застарјеле цјевоводе и опрему, те цурење воде.

Он је указао да је код топлана проблем што локална власт која њима управља, често води социјалну политику преко цијена гријања, па када расте цијена енергената којим се топлане снабдијевају често не поскупљује гријање и због тога је логично што топлане гомилају губитке.

Топлане би за модернизацију могле да искористе подстицаје из Европског инвестиционог плана за земље региона вриједног девет милијарди евра, које су им на располагању након потписивања Софијске декларације о Зеленој агенди за западни Балкан, наведено је на Самиту.

Биљана Грбић из Секретаријата Енергетске заједнице југоисточне Европе сматра да је топланама неопходна реформа која ће обухватити не само прелазак са кориштења фосилних горива на обновљиве изворе енергије, него системско рјешење свих осталих проблема кроз јединствен правни оквир.

Она је указала и да је проблем што већина топлана и даље врши наплату гријања паушално и по квадрату стамбене површине, а не по утрошку и навела да у Србији само четвртина топлана гријање наплаћује по утрошку.

У Србији ће, како је истакнуто на скупу у Требињу, бити уведене подстицајне тарифе за топлотну енергију које ће давати локалне самоуправе, а биће подстицаја и за набавку опреме за топлане.

- Даљински системи гријања морају се што прије трансформисати да буду хибридни и да се повежу са електроенергетским системима и буду акумулатори вишкова енергије да би били спремни да је испоручују потрошачима - закључио је рководилац у Топлани Нови Сад Душан Мацура.