"Ова наша регија биће позната по обновљивим изворима и мислим да је то важна стратегија Енергетске заједнице – да се ти извори подржавају и развијају. Веома су споре процедуре које проводимо - јер постоји више нивоа контроле. Некима, можда, није ни интерес да Република Српска и њена електропривреда на овај начин ојачају. Зато је потребно да имамо велику пажњу и мудрост у вођењу овог система, како би он био и остао главни стуб развоја Републике Српске", каже Петровић.

Упркос томе што су пандемија и обавезе у вези са реорганизацијом система значајно отежале пословање система - Електропривреда Републике Српске је и у 2020. години интензивно радила на својих пет значајних инвестиционих пројеката, рекао је за Радио Требиње генерални директор ЕРС-а Лука Петровић.

Према његовим ријечима, акценат је стављен на наставак изградње и завршетак хидроелектране „Дабар“, инсталисане снаге 160 мегавата, који је тренутно највећи хидроенергетски објекат у региону – а гради га Електропривреда Српске кроз Хидроелектране на Требишњици.

Инвестиције у нове енергетске пројекта, напоменуо је Петровић, подразумијевају врло сложене и финансијски захтјевне послове и процедуре само да би се отпочели радови на терену, а другачије није било ни у случају ХЕ „Дабар“.

Кренуло се од детаљних истражних радова, преко њихове анализе и израде главног пројекта, експропијационог елабората и плана парцелације, студије о утицају на животну средину за еколошку дозволу, изградње инфраструктурних прикључака и приступних путева до градилишних зона, затим и приступних тунела да би се дошло до осе главног тунела, да би се тек након тога расписао тендер за извођење главних радова.

Како је ријеч о веома сложеном енергетском пројекту у карсту, каквог нема на овим просторима, а некадашњи стручни кадар из бивше Југославије више није извођачима на располагању - за све то вријеме требало је произвести и нови кадар.

„Главни радови су у току. Основна излазна дионица тунела је пробијена, остало је да се изгради улазна грађевина, након што се заврши облога тунела. И тај посао треба да се настави  изградњом бране у Пошћењу, санацијом губитака воде у акумулацији са три насипа, изградњом цијеви од бетонског тунела до улаза у машинску зграду, изградњом објекта са опремом и разводним постројењем, те низводног канала у Дабарско пољу дужине 5,5 километара, а затим проширењем старог тунела који из Дабарског поља води у Фатничко поље“, истиче Петровић.

Он је истакао да је веома важан пројекат холдинга и изградња соларне електране „Требиње 1“ на Зупцима, снаге 73 мегавата, која ће годишње за систем производити 100.000 мегават-часова електричне енергије, а притом значајним средствима на основу накнада пунити и градски буџет.

Пројекат је, додаје он, захтијевао огромне припреме – од дефинисања локације, истражних радова, еколошке студије до идејног пројекта, да слиједи израда пројекта прикључка на мрежу и трансформаторског постројења, одабир опреме, али и дефинисање финансијске конструкције.

„За овај пројекат, који ће бити највећи соларни парк на Балкану, заинтересовано је више суинвеститора, а са онима који буду имали обезбијеђен новац у потребном проценту спремни смо да уђемо у заједнички аранжман изградње“, рекао је Петровић.

Још један актуалан пројекат Електропривреде Републике Српске је вјетропарк „Хргуд“, за који је, каже Петровић, Њемачка развојна банка обезбиједила 60 милиона евра, наводећи да се, због спорих процедура и честих кадровских промјена у врху КФВ-а, очекује да извођач радова за изградњу вјетропарка изабере крајем 2021. године.

Четврти пројекат на којем је ангажована Електропривреда Републике Српске је изградња хидроенергетског система „Горња Дрина“, са три хидроелектране – „Бук-Бијела“, „Фоча“ и „Паунци“, укупне снаге око 190 мегавата.

Већински власник хидросистема је Србија са 51%, Српској припада 49%, а укупна вриједност комплетног система, истиче Петровић, већ данас је око 78 милиона КМ.

„И, наравно, то предузеће има своје органе у којем обје стране имају своје представнике - и већ данас могу да крену са припремним радовима, с обзиром на то да смо  успјели добити грађевинску дозволу за припремне радове. А за то је опет требало ријешити много тога - од инфраструктурних прикључака, до пројекта припремних радова и радничког насеља у зони градилишта“, истиче Петровић.

Пети значајан пројекат је изградња хидроелектрана на Бистрици – три хидроенергетска постројења укупне снаге око 40 мегавата, а ЕПЦ уговор о финансирању, подсјећа Петровић, већ је потписан са кинеском компанијом „АВИК“.

„Очекивати је да се дефинише финансијска конструкција и да заједно са кинеским партнером изнађемо потребна средства. У наредних неколико недјеља требало би да распишемо тендер за обезбјеђење новца којим ћемо исфинансирати тај уговор. А цијена извођачког уговора је 102 милиона евра“, казао је генерални директор ЕРС-а.

Петровић је истакао да са поменутим инвестицијама неће бити испцрпљени сви енергетски потенцијали Српске, напоменувши да су у плану и пројекти изградње хидроелектрана Невесиње и Билећа, другог блока ХЕ Дубровник, те да потенцијал постоји и на средњем току ријеке Дрине.

„То је велико природно богатство које није искоришћено. А ова наша регија биће позната по обновљивим изворима и мислим да је то важна стратегија Енергетске заједнице – да се ти извори подржавају и развијају. Веома су споре процедуре које проводимо - јер постоји више нивоа контроле. Некима, можда, није ни интерес да Република Српска и њена електропривреда на овај начин ојачају. Зато је потребно да имамо велику пажњу и мудрост у вођењу овог система, како би он био и остао главни стуб развоја Републике Српске“, закључио је Петровић.