Највећи дио активности Земљорадничке задруге „Гацко“ током протекле године биле су усмјерене на послове који омогућавају остваривање права на новчане подстицаје пољопривредним произвођачима које обезбјеђује ресорно Министарство.

„Наши пољопривредни произвођачи су током 2019. године кроз активности Задруге остваривали подстицаје по више основа:квалитетно приплодних оваца, узгој крава у систему крава-теле, квалитетно приплодних јуница као и подстицаје за капитална улагања у пољопривреду“, потврдила нам је Љиља Поповић, директорица Задруге.

Захтјеве за новчани подстицај за производњу и узгој квалитетно приплодних оваца поднио је 31 пољопривредни произвођач.

Поповићева истиче да су критеријуми били врло строги а гатачки домаћини морали су посједовати основно стадо са најмање 125 оваца.Подстицај за овај вид производње је 11 КМ по грлу, а за ову намјену исплаћено је 65 791 КМ.

Драстичан пад у броју захтјева био је и за премије на узгој и производњу стеоних јуница, а Министарству је прошле године упућено 38 захтјева.Висина подстицаја по јуници је 230 КМ, а пољопривредници са подручја наше општине добили су укупно 30. 590 КМ. Услов је био узгојити три квалитетно приплодне јунице и имати основно стадо од најмање 8 плоткиња.

У 2019. години дошло је и до пада броја захтјева у систему крава-теле.Та подстицајна средства намјењена су за пољопривредне произвођаче који не продају млијеко мљекарама, а имају у власништву најмање 8 крава, чији је једини приход од крава одгој телади а у текућој години поднесу захтјев за минимално 6 грла.

Захтјеве је предало 46 пољопривредника, подстицај је износио 150 КМ по грлу, тако да укупна сума износи 58 800 КМ.

Кроз посебан Правилник за механизацију и капитална улагања само 2 пољопривредника су остварила подстицај у износу 3 757 КМ каже директорица Поповић.

Земљорадничка задруга газдује и сточном пијацом у Гацку, а током протекле године кроз пијацу је прометовало око 800 телади, 900 јагњади, 70 овнова и оваца, те неколико бикова и крава.

Као значајну активност Задруге у протеклој години Поповићева наводи приступање кластеру „Стара Херцеговина“ који је настао као потреба удруживања више субјеката на простору Херцеговине а све у циљу лакшег, бржег и јефтинијег начина остваривања својих потреба, те лакшег изналажења тржишта за мање пољопривредне произвођаче као и брендирање призвода и добијања сертификата за квалитет.