На подручју Билеће камен је исконски грађевински материјал и природни ресурс којем се послије гашења индустрије у овој локланој заједници окренуло и становништво као извору прихода.

Деценијама уназад у Билећи се експлоатише камен и он је једним дијелом основно занимање великог броја становника, који живе од експлоатације, транспорта и уградње камена.

Билећанин Неђо Носовић овим занимањем се бави дуги низ година и има породичну фирму која обједињује све фазе дјелатности – од експлоатације до транспорта.

Он је истакао да искуство потврђује да је ријеч о изузетно квалитетном кречњаку који по својим карактеристикама може да парира свјетским налазиштима камена.

Носовић је додао да је камен постојан, јер има велику специфичну тежину, а и апсорпција воде као битан фактор за екстеријере је више него задовољавајућа.

Према његовим ријечима, те карактеристике чине билећки камен више него погодним за грађевинарство и архитектуру.

“Његове главне карактеристике – отпорност на хабање, чврстоћа и апсорпција воде су више него задовољавајући. Отпорност на притисак појединих налазишта у Билећи већа је него што су свјетски гранити или шпански гранити који се користе у ЕУ„, објаснио је Носовић.

Према његовим ријечима, билећки камен се углавном извози у ближа погранична подручја, у Црну Гору и Хрватску.

Билећки камен је кориштен приликом градње Саборне цркве Свете Тројице у Мостару и Спомен цркве у Пребиловцима, а Носовић је додао да и да академски вајари на вајарска колонија која се низ година одржава у Билећи израђују скулптуре од билећког камена.
“Тај камен се зове бјелавац зато што се експлоатише на подручју које се зове Бјелаве и надам се да ће постати бренд„, истакао је Носовић.

Он сматра да локална заједница није посветила довољно пажње нити промовисала камен као природни ресурс који може да допринесе побољшању животног стандарда становништва.

“До сада није извршено ниједно значајно геолошко испитивање налазишта камена у Билећи. Немамо организованих посјета свјетским велесајмовима, не подучавамо младе људе који би требало да стекну навику и науче, али и да заволе да обрађују камен„, навео је Носовић, те изразио наду да ће се то догодити у скорије вријеме.

Носовић сматра да је кључно извршити испитивање терена и мапирати налазишта камена, омогућити људима повољне изворе финансирања за набавку опреме, јер је садашња застарјела, непродуктивна и непрецизна.