“Електропривреда Србије” (ЕПС) планира куповину електропривреда у комшилуку, а прва на листи је “Електропривреда Републике Српске” (ЕРС), пишу београдске “Вечерње новости”.

Прва електропривреда, најближа овом сценарију је у Републици Српској, са којом ЕПС има многобројне заједничке пројекте.

Да ли ће доћи до ширења не зависи само од економских питања, јер је енергетско питање увијек имало политичку тежину.

Да Србија не планира да прода ЕПС, јер жели да да купује електропривреде из окружења и шири и јача своју енергетску компанију, недавно је потврдио и предсједник Србије Александар Вучић.

Напоменуо је да је то и политичко питање, јер без обзира на средства, која треба обезбједити, до куповине неће доћи уколико комшије не желе Србији продати своје електропривреде.

“Електропривреда Србије” са својим капацитетом представља највећу фабрику струје на Балкану. Већа је од свих електропривреда са простора велике Југуславије и то заједно.

„Енергетски систем СФРЈ је био фасцинантан, усклађен и моћан“, констатује Драган Шаговновић, генерални директор “Економског института” у Београду и додаје да „то што су ти системи били увезани и компатибилни је добра основа за ширење ЕПС-а у региону“.

“Економски институт” је, напомиње, још 2008. године покренуо инцијативу за спајање ЕПС-а и компаније “Електропривреда Републике Српске”.

„Kоји би модел спајања двеју електропривреда био – оснивање заједничког предузећа, куповина или нешто треће, зависи од политичке воље у окружењу. ЕПС је већ сад највећи на Балкану, већи од њих свих заједно. Али предузеће настало спајањем ЕРС-а и ЕПС-а би било веома респектабилно на балканском тржишту електричне енергије. С друге стране, то би олакшало многе заједничке послове“, каже Шаговновић.

Kод евентуалне куповине црногорске електропривреде, према ријечима нашег саговорника, могло би да буде проблема, управо из политичких разлога.

Стручњаци истичу да Србију сад највише интересује могућност развоја хридроенергије и струје која би се добијала на тај начин.

Управо због тога им је у сфери интересовања Република Српска, која дијели Дрину са Србијом, а та сарадња би била и основ за ЕРС, јер би могли да се убрзају многи заједнички пројекти.

Међу највећим енергетским плановима Србије и Босне и Херцеговине је изградња три хидроелектране на средњој Дрини, чија се вриједности процјењује на 900 милиона евра.