Предсједник Пословног система "Swisslion" Родољуб Драшковић најавио је скору градњу Kлиничко - болничког центра у Граду сунца код Требиња, нових привредних и туристичких садржаја који ће значајно допринијети повећању стандарда становништва, а све у циљу економског развоја регије и уз сарадњу и интеграцију свих привредних субјеката, чланова новооснованог Удружења привредника Херцеговине чији је Драшковић предсједник.

„За сада сам на ову тему обавио неформалне разговоре, саопштио идеју и визију, а ускоро слиједи да Удружење дефинише писмо намјере и упути га на релевантне адресе како би се укључили у реализацију овог пројекта“, каже Драшковић.

Он додаје да је спреман да обезбиједи 50 одсто од укупних средстава за градњу Kлиничког центра, најмодерније институције тог типа на Балкану.

„Морамо дефинисати идејне пројекте и за те пројекте дефинисати изворе финансирања. Да ли ће то бити јавно приватно партнерство, да ли ћемо успети да обезбедимо донације, или неки други модел остаје да се види у наредном периоду. Лично сам ангажовао докторе и професоре са београдског Медицинског факултета и клиника у Београду који раде основе идејног пројекта“, истакао је Драшковић.

Kаже да ће се на бази тих идејних пројеката, радити грађевински пројекти и дефинисати набавка најмодерније савремене медицинске опреме.

Вођен јеврејском пословицом „Лако је мени сиромаху у богатом селу, али тешко мени богатом у сиромашном селу“, Драшковић је протеклих десет година настојао да сву своју енергију усмјери на развој Херцеговине.

„Циљ ми је да обогатим цијелу Херцеговину, а пут је потпуно јасан. Интегрисати људске ресурсе, знање, капитал, енергију, ентузијазам и усмјерити ту памет да би стварали добра за народ Херцеговине, да излијечимо сиромаштво, да вратимо расељене и исељене, да обезбедимо услове повратка, свих оних који су стекли знање или материјална добра, да их ставимо у функцију развоја Херцеговине“, каже Драшковић.

Из тих разлога највећи инвеститор у региону покренуо је иницијативу за удруживање грађана и привредника како би дефинисали идеје, а једна од њих је да Херцеговина буде регија од посебног значаја у Републици Српској и БиХ.

„На бази здравих идеја желимо да дефинишемо пројекте и да остваримо све предуслове за реализацију тих пројеката који ће подићи стандард становништва Херцеговине, да градимо куће, станове, да градимо нова привредна ткива, туристичке садржаје, да стварамо амбијент који ће привући савременог туристу који захтијева високе туристичке стандарде“, каже Драшковић.

Сматра да је огромни привредни потенцијал Херцеговине у свим гранама дјелатности - од здраве хране, воћарства, виноградарства, повртларства.

„На тим ресурсима градићемо привредне капацитете и стварати бренд органске здраве хране из Херцеговине, јасан је Драшковић и додаје да се никако не смије занемарити ни грађевинарство које је у Херцеговини у великом успону.

Велику шансу за Херцеговину и подизање друштвеног стандарда види у енергетском сектору на чијем је челу Требињац Лука Петровић који је и предсједник Управног одбора Удружења привредника Херцеговине.

„Схватили су ме сви који су са мном у Херцеговини радили у протеклој деценији да је једини исправан пут интеграција привредних ресурса на принципима гранског повезивања и интеграцији капитала. Могуће је од осиромашене Херцеговине створити економски моћну регију. Актуелну политичку сцену треба уредити како би била у функцији свеукупног развоја да они које смо бирали почну размишљати не о личној користи него као политички експоненти који могу допринијети стварању привредног амбијента као јединог извора бољег живота свеукупног становништва“, категоричан је Драшковић.

Свјестан је, каже, одлива радне снаге и да се „преко ноћи“ не могу десити неке драстичне промјене, али рјешење види у обезбеђивању амбијента за привређивање, средине која даје сигурност, адекватно плаћање радника и виши стандард живљења.

„Морамо сви заједно да обезбедимо одгој и школовање све новорођене деце, њихово усмеравање и оспособљавање за живот, стипендирање и обезбеђивање услова да се након завршених школа враћају у Херцеговину, да им се обезбеди посао у струци, да се организују фондови из којих ће се повлачити ова средства. Такође, треба да организујемо фондове који ће преузети бригу о старима, не смијемо дозволити да старачко становништво живи у беди“, каже Драшковић.

Мишљења је да, уколико се створи привредни и друштвени амбијент, смјер кретања потраге за послом неће бити у правцима које нам доноси реална стварност, већ супротно, овдје ће се тражити посао.

„Данас су сви у истим мукама. Способно становништво одлази. А процес опоравка не може се десити преко ноћи. На томе интензивно сви морамо радити. Морамо се определити за стварање нових кадрова, да обезбедимо адекватну замену за оне који одлазе“, каже Драшковић.

Он подсјећа да већ 20 година Swisslion ствара кадрове и има најквалитетнију кадровску школу у Европи и зато имају високу цијену на тржишту рада.

„Није први пут да се оспособљени кадрови врбују и нуде им се послови гдје не морају улагати труд, без пуно обавеза, а исто су или нешто више плаћени“, додаје Драшковић.

Поручује да је његова опредјељеност да улаже у Херцеговину неупитна, али да у посљедње вријеме мање борави у Херцеговини зато што у Вршцу ради интензивно на пројекту изградње Града вина. Ради се о комплексу који ће располагати луксузним хотелима, музејом, винским подрумом...

„Власник сам Вршачких винограда, који имају традицију дугу преко 400 година и једно су од најстаријих виногорја у Европи“, додаје Драшковић најављујући бројна изненађења и велике инвестиције и на овом пројекту...

BAM Consulting