Извозне цијене производа из Републике Српске у трећем тромјесечју ове године веће су за 9,2 одсто у односу на годишњи просјек прошле године, подаци су Републичког завода за статистику.

Посматрано према областима дјелатности, извозне цијене производа у сектору вађења руда и камена имале су највећи процентуални раст од 25,2 одсто.

Извозне цијене у области пољопривреде, шумарства и риболова у трећем тромјесечју веће су 6,9 одсто, а у прерађивачкој индустрији за девет одсто у односу на годишњи просјек из прошле године.

Увозне цијене у Српској у трећем тромјесечју ове године веће су за 2,6 одсто у односу на годишњи просјек прошле године.

Увозне цијене у упоредном периоду у областима вађења руда и камена веће су за 17,6 одсто, а цијене у прерађивачкој индустрији за 1,5 одсто.

Увозне цијене производа пољопривреде, шумарства и риболова у трећем тромјесечју ниже су за више од шест одсто у односу на годишњи просјек лани.

Економиста Стефан Маркићевић рекао је Срни да, уз кретање цијена на свјетским берзама и фиксирани курс КМ за евро, који погодује увозницима, на цијене дјелују и други фактори, међу којима је већ дуже дјеловање адаптираног Споразума о стабилизацији и придруживању /ССП/, што је створило ситуацију да су јефтинији увозни пољопривредни производи.

"Пољопривредни производи који стижу из ЕУ на наше тржиште, које није заштићено царином због услова тог споразума, доста су нижи од домаћих усљед субвенција, дотација, бенефита које земље поријекла дају својим произвођачима и које имају стимулативно дејство за извоз. То се одразило и на цијене у појединим областима прерађивачке индустрије као што је прехрамбена индустрија", истакао је Маркићевић.

Он је додао да на цијену дјелују и услови производње, гдје су домаће фирме технолошки заосталије, што ствара веће фиксне трошкове, односно трошкове капацитета, што у старту има утицај на цијену производа.