Херцеговачки пчелари подвукли су "слатку" линију под овогодишње медобрање – година је, кажу, била изнад просјека. Већ петнаест година, а што је зависило и од локације пчелињака, нису имали приносе двадесет до тридесет пет килограма меда по пчелињем друштву. Цијену не намјеравају да мијењају.
Зоран Вучинић каже да је задовољан приносом меда, иако је, као и већина пчелара, очекивао бољу јесењу пашу. Почео је пчеларити од дјечачког узраста, а стигао до солидно уређеног пчелињака, основног извора прихода за породицу.
Већи пчелари приносе меда мјере у тонама. Најбитније је добро ускладиштити мед, до врмена продаје. Ионако, половину зарађеног новца уложиће у пчелињаке. Цијена остаје осамнаест марака по килограму.
Нема тачних података, али, процјењује се да је, на подручју Требиња, више од стотину шездесет пчелара, чланова Удружења, сакупило више од четиристо тона меда.
"Сигурно је да у почетку неће бити лако, али ниједан килограм меда, па ни код пчелара који су имали пет-шест тона, није остао... Препоручујем да пчелари не журе са продајом", каже предсједник Удружења пчелара "Леотар" Требиње Обрад Нинковић.
Осим продајом "на прагу", као најсигурнијим начином за купца и пчелара, веће количине меда завршиће и на пијачним тезгама ван регије. У борби за опстанак пчеларства, тврде пчелари, лакше се изборити са вароом, најтежим напасником пчела, него са патвореним медом и накупцима. То захтијева стално присуство инспекцијских органа.
Шта Ви мислите о овоме?