Повољна клима која готово током читаве године влада у Требињу, без много влаге и са много вјетровитих дана, али и близина мора, идеални су услови за производњу херцеговачког пршута, који својим квалитетом нимало не заостаје за далматинским или његушким.

Због свог специфичног укуса и необичног начина добијања, пршут са ових простора сматра се једним од најоригиналнијих производа херцеговачке кухиње, а самим тим је постао и незаобилазан дио туристичке и угоститељске понуде источне Херцеговине.

- Повољни микроклиматски услови, али и чињеница да се пршут са овог подручја прави искључиво од свиња које произвођачи сами узгоје, обезбиједили су да овај производ постане препознатљив и ван граница Републике Српске – рекао је директор Аграрног фонда града Требиња Веско Дутина.

Он истиче да се у “Херцеговачкој кући”, специјализованој радњи домаћих производа из тог краја, која послује у оквиру Аграрног фонда, пршут не може дуго задржати на полицама.

- Продамо све, и то у веома кратком року. У наредном периоду ћемо покушати анимирати наше произвођаче да повећају производњу овог све траженијег деликатеса, али и да стимулишемо узгој свиња на овом подручју, јер без квалитетне сировине нема ни квалитетног пршута - појаснио је Дутина, наводећи да ће много пажње бити посвећено и брендирању овог производа, јер је то најбоља улазница за инострана тржишта.

И требињски предузетник Саво Тарана, који се већ годинама успјешно бави производњом овог месног деликатеса, истиче  да пршут из Херцеговине постаје све траженија и цјењенија роба, за коју се све више интересују и љубитељи добре и квалитетне хране из земаља ЕУ, а посебно Италије.

- Најбољи и најквалитетнији је онај који, када се осуши, има око осам до девет килограма. Он има посебан укус, финоћу и боју. Пршут не остављам дуго на диму, тек неколико седмица. Оно што му даје посебан укус и по чему је толико посебан јесте дуготрајни процес сушења на вјетру, који понекад траје дуже и од годину - објаснио је Тарана.

Како је додао, његова тренутна производња креће се око пет до шест хиљада пршута годишње, а однедавно је почео да прави овај гастро деликатес и од мангулица, врсте свиња за коју се сматра да има најквалитетније месо.

- Цијена једног пршута по килограму креће се око 20 КМ, док је за мангулицу, због процеса сушења који траје и до двије године, потребно издвојити око 40 марака по килограму - нагласио је овај предузетник, за којег су Херцеговци смислили чак и поштапалицу - “Нема хране, без Таране”. 

Један од познатијих и већих произвођача са овог подручја је и Вело Јокановић, који годишње произведе око 3.000 комада пршута. И он сматра да тајна херцеговачког пршута лежи у природном и дуготрајном начину сушења, али и повољним климатским условима који владају у овом дијелу Херцеговине. 

Традиционалан начин припреме, али и озбиљнији приступ производњи, довео је до тога да Херцеговина, поред вина, постане препознатљива и по овом производу - рекао је Јокановић.

Начин припреме

Вело Јокановић истиче да приликом припреме меса користи само морску со.

- Након што комаде меса оциједимо, вјешамо их и сушимо уз повремено димљење најмање четири мјесеца. Потом пршут скидамо и односимо у просторије у којима дозријевају, што обично траје од 12 до 14 мјесеци - објаснио је Јокановић.