Док херцеговачки пчелари ове године задовољно трљају руке због изузетно медоносне године, гдје се биљеже рекордни приноси меда, најбољи у посљедних петнаестак година, у другим дијеловима РС се баш и немају чиме похвалити.

Обрад Нинковић, предсједник Скупштине Савеза удружења пчелара РС и предсједник Удружења пчелара “Леотар” Требиње, каже да почетак године није обећавао овако добру годину, али да се то промијенило.

“Како је прољеће кренуло лоше у Херцеговини ове године, мислили смо да ће бити лоша као претходне двије. Међутим, касније је замедила ливада, шума, кадуља, те је година добра и можда најбоља у посљедњих 15 година”, каже Нинковић и истиче да пчелари задовољни дочекују јесен.

“Други дио године би требало да буде добар. Већина их је у овом предјелу изврцала између 15 и 30 килограма меда по пчелињем друштву, што се може још повећати послије јесење паше”, каже Нинковић и додаје да он има око 90 друштава у којима је у првој половини године имао око 15 килограма по друштву, те се нада да ће то у наредном периоду бити и до 30 килограма. Нагласио је да се херцеговачки мед, који је углавном ливадски, увијек успијева продати, а да су цијене остале на прошлогодишњем нивоу, те да ће и даље остати исте, од 18 КМ по килограму у малопродаји.

За разлику од херцеговачких пчелара, испод просјечна година, али ипак за нијансу боља од претходне двије била је за пчеларе у Крајини, Подрињу и Семберији, каже Дамир Барашин, секретар Савеза удружења пчелара РС и предсједник Удружења пчелара “Бањалука” из Бањалуке.

Он каже да је година добро почела и да су прве паше обећавале, те да су се надали рекордној години, али је кишовит период то покварио.

“Прва багремова паша је била издашна и послије багрема су били добри приноси, али већ од друге половине јула су кренуле кише и то је све пресјекло, тако да сада нема ништа. Све паше које су дошле послије багрема, дакле кестен, ливада, липа су омануле, те кад се све сабере и одузме ово је једна испод просјечна година”, рекао је Барашин.

Он је додао да се професионално бави пчеларством, те да је селећи пчелар који има 50 кошница, те је имао досад 30 килограма меда по кошници.

Драгомир Вујковић, пчелар из Козарца, код Приједора, који укупно има 100 кошница, каже да је просјечно имао багремовог меда од 15 до 20 килограма по кошници.

“Први дио године је био медоносан, багремов мед је прошао доста добро, послије тога више није било врцања или га је било врло мало. Стање од Костајнице до Бијељине у првом дијелу године је било добро и приноси су били од 15 до 20 килограма по кошници у зависности од локације, али је све пресјекло промјењиво вријеме, што значи да је други дио године лош”, каже Вујковић и додаје да ових дана има дневно по кошници 200 до 300 грама.

“Цијена је сада 15 КМ по килограму и задовољан сам овом цијеном, покрићу укупне трошкове и нешто мало и зарадити. Мед се може продати и има своје купце, али нама су највећи проблеми несавјесни пчелари који раде плагијате меда, те тако манипулишу у продаји и инспекција би требало да врши ту контролу на мјестима гдје се мед продаје”, рекао је Вујковић.