У БиХ је у прва четири мјесеца ове године увезен сладолед вриједан 7,2 милиона КМ, док је у истом периоду лани за увоз ове ледене посластице издвојено 4,8 милиона КМ.

Према подацима Управе за индиректно опорезивање (УИО) БиХ, у току прва четири мјесеца ове године увезено је 1,4 милиона килограма сладоледа, а у истом периоду прошле године 853.987 килограма.

Скоро половина увезеног сладоледа ове године стигла је из Хрватске.

- Осим Хрватске, сладолед се у БиХ највише увози из Србије, Пољске, Мађарске, Словеније, Македоније, Француске, Њемачке, али и Италије. Међу државама из којих увозимо сладолед су и Литванија, Чешка, Белгија и Грчка - истакли су у Управи за индиректно опорезивање БиХ.

Додали су да су у прошлој години становници БиХ појели 4,8 милиона килограма ледених посластица чија је вриједност износила 23,3 милиона КМ.

- Прошлогодишњи увоз био је махом из Хрватске, Србије, Пољске, Мађарске, Словеније, Бугарске, Грчке и Француске - казали су у УИО БиХ и напоменули да БиХ не извози сладолед на страна тржишта.

Потпредсједник Уније удружења послодаваца РС и власник предузећа “Крајина Клас” из Бањалуке Саша Тривић казао је да у БиХ нема производње па тако ни извоза индустријског сладоледа, јер улазак у ову грану привреде није нимало једноставан. 

- Сматрам да у БиХ нема привредника који су спремни ући у тај посао, јер је наше тржиште премало да би донијело профит, а ова грана прехрамбене индустрије захтијева велика улагања. Производња није толико компликована колико  маркетинг и дистрибуција захтијева новца. Далеко је веће улагање у маркетинг, камионе и витрине, него у саму производњу - каже Тривић.

Он је додао да би се, због малог тржишта у БиХ, ова грана привреде морала фокусирати на извоз.

- Уз сладолед, тај произвођач се мора бавити и производњом и паковањем смрзнутог воћа, поврћа и рибе. Затим, ту се јавља проблем поријекла млијека. До изражаја би дошли сви проблеми наше пољопривреде, тако да се не исплати у овим условима покретати ту производњу - нагласио је Тривић.

Економиста Зоран Павловић оцијенио је да подаци о милионски вриједном увозу сладоледа говоре да у БиХ постоји велика потреба за овим производима, али да нема подршке надлежних институција.

Министарства, па ни и привредне коморе у БиХ немају никакву стратегију економског развоја, у којој би се дефинисале потребе тржишта. Очигледно је да имамо тржиште заинтересовано за сладолед, али нема подршке ни субвенција из буџета, које би потакле ту производњу - закључио је Павловић.
“Италијански” сладолед

Саша Тривић је рекао да је у ранијем периоду у БиХ било неколико покушаја покретања производње индустријског сладоледа, који су неславно завршили. Тренутно се у БиХ производи само тзв. “италијански” сладолед, и то највише у сластичарницама и сличним радњама.

- Ми радимо мање количине, и то није индустријски сладолед, већ се сврстава у занатску производњу - истакао је Тривић.