Хале некадашњег љубињског гиганта “Сокола”, на девет дунума земље, продате су, прошле године, локалном привреднику, Божи Илићу, за 30 хиљада марака.

Ових дана траје демонтажа, а све што може иде на продају па би на тонама челика и жељеза актуелни власник могао да заради и пет пута више него што је уложио, жале се у Љубињу.

“Није ми намјера да препродајом зарадим и оставим голу земљу”, у кратком телефонском разговору поручује Илић из Београда и увјерава да планира отварање новог производног погона.

Хале су се продавале током мандата начелника Веска Будинчића. Садашњи каже да није требало тако.

“Да је ико нас питао наш би услов био, без обзира ко купује халу, једноставно да настави, па пет радних мјеста, јер за ово мало мјесто свако радно мјесто је страховито значајно, а не да нам неко купи халу претвори је у стари отпад и шта ми послије тога имамо, немамо ништа”, истакао је Дарко Крунић, начелник општине Љубиње.

Бивши директор “Сокола”, који је био један од оних који је поставио темеље предузећу које је било носилац привредног развоја мале херцеговачке општине, каже да му није добро кад види шта се дешава са халама.

“Ја сам провео 25 година горе. Једноставно, сада немам снаге ни храбрости да горе прођем и да то погледам када видим шта се десило и шта се са тим учинило”, нагласио је Миленко Мићић, некадашњи генерални директор “Сокола” Љубиње.

Захваљујући том предузећу, прије рата у Љубињу није било незапослених. Све је кренуло низбрдо 1995. када је покренут стечај и продаја имовине.

У “Соколу”, односно “Гумари” радило је на стотине Љубињаца. Кажу да су ова предузећа некада била жиле куцавице ове општине. Данас Љубињци разочарано гледају како са лица земље нестају хале у којима су зарађивали кору хљеба.

Ако се обистине најаве новог власника, требало би да поново буде посла за Љубињце на мјесту некадашњег предузећа. У новим халама, чија изградња, према Илићевим тврдњама, ускоро почиње, умјесто гумених производа, производиће се етерична уља и прерађивати љековито биље.