Нови директор за седам мjесеци вратио дугове шумског газдинства из Чајнича. Новом организацијом рада већ остварена добит од три милиона марака.

Када је у августу прошле године грађевински инжењер Неђо Машић преузео функцију директора од инжењера шумарства Слободана Пејовића, који је готово три деценије руководио ШГ "Вучевица", мало ко се надао препороду. Јер, тада је у каси поменутог Шумског газдинства био пословни мањак од 350.000 марака.

Данас, послије само седам мјесеци са новим руководиоцем, "Вучевица" на рачуну има 2.223.000 марака, не рачунајући још милион на име издате робе.

"Из Канаде смо набавили пет "тиберчека", купили ваљак, гредере, 30 моторних тестера, купатилима и кухињама опремили пет шумских газдинстава, те пазарили девастирани хотел "Оријент", са око 5.000 квадрата корисног простора, и цистерну за гашење пожара. Са укупно 260 запослених смо завршили припреме уочи изградње погона за прераду биомасе у пелет, а када смо очистили терен и од пропадања спасли велики број балвана о којима нико није бринуо, испоставило се да је управо то такозвано отпадно дрво право благо, а шума заправо "фабрика" новца", каже Неђо Машић.

Прије доласка у "Вучевицу", он је запажене резултате постизао на градилиштима у Подмосковљу и у олимпијском Сочију, где је провео више од деценије. Иначе је, као припадник Чајничке бригаде, чак три пута рањаван током минулог рата у БиХ.

"Са 12 инжењера шумарства и нових 120 махом млађих радника, уз редовне исплате зарада и уплате доприноса, посао смо организовали тако да се тачно зна ко, шта, када и како ради. Иначе, као грађанин, ја бих и бесплатно радио на ревитализацији хотела "Оријент" који је 26 година представљао ругло града, а памтим и када је био понос Чајнича", каже Марјан Милкановић, вођа групе радника које смо затекли на крову тог објекта, не заборављајући ни колеге Данета Перендију, Љубу Тошића и Драгослава Јевђевића.

У "Вучевици" су сви поносни и на то што су управо новозапослени радници успјели да поправе тек купљене цистерне са отпада ТЕ "Гацко". За само 5.000 марака.
"У Чајниче сам се вратио послије дугогодишњег рада у Црној Гори", каже Велимир Перендија, чији колега Радиша Цвркота је због истовјетне одлуке отишао из Прибоја у којем је возио аутобус за фирму "Јањушевић".

Међу њима је, ипак, због свог првог запослења најсрећнији Страјо Ласица - отац двоје малољетне дјеце, чија супруга је незапослена...