Турци ће у недјељу гласати на парламентарним изборима који би могли да преобликују политички систем те земље и одреде будућност предсједника Реџепа Тајипа Ердогана чија се партија, која жели мандат да измијени устав, сада суочава са највећим изборним изазовом послије 13 година на власти.

Избори за нови сазив 550-чланог парламента, на којима право гласа има 56 милиона Турака, одржавају се у критичном тренутку у модерној историји ове земље, с обзиром на неизвјесност која лебди изнад њеног пута ка ЕУ, њене способности да контролише 1.300 километара дугу границу са Ираком и Сиријом, и будућности 1,8 милиона сиријских избјеглица у Турској.

Ердоган, који је више од 10 година био премијер прије него што је у августу 2014. постао предсједник, жели да владајућа Партија правде и развоја, чији је он суоснивач, обезбиједи себи двотрећинску већину како би измијенила устав и претворила парламентарни систем у предсједнички.

Међутим, након што је АКП освојила три убједљиве побједе на општим изборима 2002, 2007. и 2011. године, сада се јављају први знаци слабљења подршке коју ова партија ужива, док економски раст посустаје, а све су жешће полемике о ономе што критичари види као Ердоганове ауторитарне тенденције.

Неколико анкета је наговијестило да би АКП могла да освоји далеко мање од 50 одсто гласова колико јој је припало 2011. године, те јој сада предвиђају од нешто испод 40 одсто до 45 одсто гласова, што значи да би могла да јој измакне двотрећинска већина, па чак и праг од 276 мјеста колико је потребно за просту већину.

Ердоган и премијер Ахмет Давутоглу обилазе земљу уздуж и попреко настојећи да опсежном кампањом пред изборе, на којима учествује 31 политичка странка, допру до 56 милиона турских гласача, под слоганом "Док други причају, АКП делује".

Главна неизвјесност је везана за питање да ли прокурдска Народна демократска партија, која заговара либералну социјалну политику, може да пређе тежак праг од 10 одсто гласова колико је потребно да би освојила мјеста у 550-чланом парламенту.

У случају да успије да тај праг пређе, ХДП би могла да осујети амбиције АКП о освајању двотрећинске већине, односно 367 посланичких мјеста колико је потребно за измјену устава написаног послије војног пуча 1980.

Постоји, чак, могућност да АКП остане и без већине од три петине, што је 330 мјеста, колико је потребно да би се сазвао референдум о промјени устава.

А уколико главна опозициона Републиканска народна партија, трећепласирана Партија националистичког покрета и ХДП добију значајан број гласова, АКП би чак могла да изгуби већину, што би је приморало да оформи коалицију, први пут откако је на власти замијенила свјетовне провојне власти 2002. године.

АКП се нада да ће јој повјерење гласача донијети напори у изградњи нове инфраструктуре и обећања о новим пројектима, укључујући гигантски трећи нови аеродром за Истанбул, ултрабрзинску железничку линију Истанбул-Анкара и нови тунел из више нивоа испод Босфора.

Међународни институт за блискоисточне и балканске студије ИФИМЕС из Љубљане оцијењује да је АКП још увијек фаворит и да турски бирачи још увијек не желе да жртвују Ердогана тиме што би изабрали опцију која није провјерена и која би представљала својеврстан прелаз у неизвјесну и непредвидљиву будућност.

Тањуг