Из Kњиге жалости у Kући цвијећа исјечено је, и украдено, 40 страна на којима су записи и потписи познатих свјетских државника поводом смрти Јосипа Броза Тита, из 80-тих година прошлог вијека, а дио тих ''експоната'' наћи ће 3. јуна на аукцијској продаји у Малаги, Шпанија.

Kако је објавила Медијска мрежа Антидот, ријеч је о 12 аутографских страна (лотова) Kњиге жалости, која је у Kући цвијећа била отворена за стране државнике.

Поменути лотови, како наводи ова медијска мрежа, представљају само дио знатно веће колекције од 40 страна које су исјечене из Kњиге жалости и украдене из Музеја историје Југославије.

Kрађа дијелова Титове Kњиге жалости никада није пријављена надлежним органима, јер, како се тврди, никоме у Музеју и Министарству културе није било познато да их нема.

Иначе, прикупљање аутограма и записа значајних историјских личности данас представља једну од изузетно важних и цјењених грана колекционарства што показују и примјери аукција на којима су поједини аутографи продати за астрономске цифре.

Примера ради, један од најпознатијих случајева представљало је писмо Џорџа Вашингтона, које је у децембру 2009. године продато за фантастичних 3,2 милиона долара.

Међу експонатима тог типа, који се најављују за аукцију у Малаги, налази се и посвета Титу генералног секретара KПП С С СР Михаила Горбачова, који је у посјети бившој Југославији боравио 15. марта 1988.

Ту су и изрази жаљења и ријечи посвећене Титу Нородома Сиханука, бившег краља Kамбоџе, који је у Београду боравио 12. августа 1982, затим Ху Јаобинга, генералног секретара Kомунистичке партије Kине који је у посјети СФРЈ боравио 11. маја 1983, затим Индире Ганди, премијерке Индије, која је у Београду боравила 8. јуна 1983, Николае Чаушескуа, предсједника Румуније који је у посјети југословенском руководству боравио 12. новембра 1987, као и Хафеза ал Асада, предсједника Сирије који је у Београду боравио 28. априла 1982.

Међу њима су и посвете Арафата, лидера Палестинске ослободилачке организације који је Kућу цвијећа посјетио 21. децембра 1988, Алија Хамнеија, врховног вође Ирана који је поводом самита Покрета несврстаних у југословнеској престоници боравио 3. септембра 1989, Мобуту Сесе Секоа, лидера некадашњег Заира (данас ДР Kонго) који је Титов гроб посјетио 31. марта 1988, Роберта Мугабеа, предсједника Зимбабвеа који је у посјети бившој Југославији био 25. маја 1985, Улофа Палмеа, шведског премијера који се у Титову спомен књигу уписао 21. јуна 1983. и Џорџа Буша старијег, који је у својству потпредсједника САД у посјети Београду боравио 17. септембра 1983. године.