Почиње Брегзит, Холандија гласа, САД пријети банкротство. У наредним данима свијет може много да се промијени, пише њемачки лист Велт.

О Брегзиту се говори још од јуна прошле године, али до сада није почео. Постоји само воља народа, изражена на референдуму. Званични захтјев за излазак из ЕУ, према члану 50. Лисабонског споразума, још није поднијет. Међутим, ситуација постаје озбиљна. Процес почиње. Јуче је Парламент Велике Британије усвојио закон о Брегзиту, по којем Влада може да започне излазак из ЕУ. Када краљица Елизабета одобри закон, премијерка Тереза Меј може да поднесе захтјев Савјету ЕУ. Већина експерата прогнозира да ће Мејова почети званичне преговоре о изласку тек крајем марта.

Нестабилна Холандија

Гласање у Холандији је почетак године избора у Европи. Резултат ће одредити тон за наредне недјеље и мјесеце. Недавно је премијер Марк Руте био у малој предности у односу на десничара Герта Вилдерса са својом Партијом слободе која је имала користи од отвореног конфликта са Турском.

Чак и ако Вилдерс побиједи и, како се очекује, не успије да оформи Владу, у ЕУ се плаше домино ефекта. Идеја да Марин ле Пен постане предсједница Француске мање ће плашити људе.

Проклетство америчких државних резерви

Сутра увече Џенет Јелен ће урадити нешто што се можда неће допасти свијету: она ће повећати каматне стопе. Пропратни материјал свјетске економије је јефтини новац. Ако најважнија централна банка на свијету подигне цијену најважније свјетске валуте нису искључени индиректни ефекти.

Финансијско тржиште ово назива проклетством Федералних резерви САД, сјећајући се како се уочи сваког краха на берзи дешавало повећање камата. Године 1974, 1987, 2000. или 2008, када су Федералне резерве повећавале камате, прије или касније, дешавале су се интензивније распродаје. Данас је ризик посебно велики. Прије свега, америчко тржиште се након финансијске кризе увијек суочавало са растом цијена.

Русија ће повући новац из САД

Инвеститори се тјеше илузијама. Индекс страха "викс" приближава се свом вишегодишњем максимуму.

Ово може онемогућити политичке планове предсједника Доналда Трампа који се у значајном степену заснивају на буму хартија од вриједности. Програм стимулације економије билион долара, којим углавном треба да се финансира подизањем кредита, може бити реализован само уз помоћ јефтиног новца.

Забрана дуговања у Америци

Од четвртка Трамп више неће моћи да се задужује. Данас истиче важан рок. На снагу ће ступити званична дужничка граница која у овом тренутку износи 18 билиона долара, а дефицит ће износити скоро 30 билиона долара. Подсјетимо, увођење дужничке границе одложено је у октобру 2015. до 15. марта 2017. године.

Од сутра амерички трезор неће моћи више да продаје нове хартије од вриједности, тј. власт ће морати да се задовољи текућим дохоцима. То неће бити први пут када се граница не подиже на вријеме. Дужничка граница и њено повећање је увијек политичко питање.