У САД ће се данас састати Изборни колеџ на коме ће 538 електора бирати новог америчког предсједника и потпредсједника.

Састанци Изборног колеџа, који се одржавају шест седмица од избора у свакој од америчких савезних држава и области Колумбија, већ дуго су само пука формалност.

Међутим, побједом Доналда Трампа на предсједничким изборима, који је према резултатима пребројаних гласова Американаца изгубио, али је однио побједу захваљујући већем броју електора, пажња је поново усмјерена на Изборни колеџ.

Амерички лист "Њујорк тајмс" оцјењује да су недавна саопштења обавјештајних агенција да је Русија покушала да интервенише током избора како би умањили шансе за побједу кандидата Демократске странке Хилари Клинтон само су додатну пажњу усмјериле на Изборни колеџ.

Американци бирају предсједника САД индиректно, системом који се зове Изборни колеџ и који је дефинисан већ у другом члану Устава. Када амерички грађанин гласа, он поручује представницима своје савезне државе или електорима за кога треба да гласају.

Без обзира са коликом већином један од кандидата побиједио у некој савезној држави, сви гласови електора иду само њему. Изузетак су двије државе - Мејн и Небраска, гдје се број електора дијели пропорционално броју освојених гласова.

Електоре бирају политичке партије на државном нивоу и они се изјашњавају о предсједнику и његовом замјенику. Електори могу бити и лидери партија или изабрани званичници.

У неким случајевима појединци могу бити и у личној вези са предсједничким кандидатом и очигледан примјер за то је бивши предсједник Бил Клинтон који је електор у Њујорку.

Број електора из сваке америчке државе једнак је броју представника и сенатора у Конгресу или укупно 538, уз додатна три из области Колумбија.