У Сједињеним Америчким Државама ће данас бити одржани предсједнички избори на којима ће 225 милиона Американаца са правом гласа одлучивати између демократског кандидата Хилари Клинтон и републиканског Доналда Трампа.

Медији оцјењују, позивајући се на анкете, да избори никад нису били неизвјеснији, а најновија анкета коју су спровели "Блумберг" и институт за истраживање јавног мњења "Selzer&Co" показује да је Клинтонова у вођству за три процентна поена у односу на Трампа.

То истраживање је показало да Клинтонова ужива наклоност 44 одсто испитаника, док их је Трампу наклоњено 41 одсто.

Међу осталим кандидатима, либертаријански кандидат Гери Џонсон има подршку четири одсто испитаника, за два одсто више него кандидаткиња Зелене странке Џил Стајн.

Предизборну кампању обиљежила је беспоштедна борба двоје кандидата и сталне међусобне оптужбе за неспособност, али и афера поновног отварања истрага ФБИ-ја против Клинтонове због спорне употребе приватног и-мејла у службене сврхе.

Федерални истражни биро је само 36 сати уочи предсједничких избора у САД уклонио пријетњу која је лебдјела над кандидатом демократа Хилари Клинтон, објавивши да није починила кривично дијело користећи приватни сервер за имејл поруке док је била државни секретар и да јој не пријети оптужница.

Овим је ФБИ појачао шансе Хилари Клинтон уочи избора на којима гласачи треба да одлуче да ли ће она бити прва жена предсједник САД, оцјењује Блумберг.

Изборни штаб Хилари Клинтон саопштио је синоћ да су задовољни што је "разријешено питање" око спорних мејлова кандидаткиње демократа на предсједничким изборима у САД.

Кампању су обиљежиле и Трампове спорне изјаве о женама, избјеглицама, као и скандал у вези са тим да ли је избјегавао плаћање пореза, али и тврдње да Русија покушава да утиче на исход избора.

Предизборна кампања помно је праћена широм свијета, укључујући земље Балкана, које највише занима шта ће долазак Клинтонове или Трампа на власт значити за овај регион.

Иначе, гласа се у једном кругу у свакој од 50 америчких савезних држава и граду Вашингтону. Побједа у појединој држави одређује како ће гласати чланови Електорског (изборног) колегијума, тијела које заправо бира предсједника САД-а. Колегијум има 538 чланова.

Савезне државе су у изборном колегијуму заступљене сразмерно броју становника. Калифорнија као најмногољуднија америчка држава има највише електора (55), а слиједе је Тексас (38), Њујорк и Флорида (по 29). Слабо насељене државе попут Аљаске, Вермонта, Делавера, Вајоминга или Монтане имају само по три електора.

Чланови изборног колегијума бирају предсједника и потпредсједника 19. децембра, али то је углавном формалност, преносе медији.

Побјеђује онај кандидат који освоји 270 електора, апсолутну већину од 538. Уз два изузетка у савезним државама влада начело "побједник носи све" - кандидат који у тој држави освоји већину гласова бирача, независно којом разликом, осваја све њене електоре.

Изузеци су Небраска и Мејн који електоре дијеле сразмјерно броју освојених гласова. Тај систем онемогућава кандидатима трећих странака да се домогну Бијеле куће.

Неке државе традиционално гласају за демократе, друге су за републиканце, због чега се кандидати у кампањама фокусирају на оних десетак држава које од избора до избора мијењају страну - међу њима су најважније оне са највећим бројем електора попут Флориде (29), Пенсилваније (20) и Охаја (18).

Американци 8. новембра бирају и нови сазив Представничког дома Конгреса и трећину сазива Сената. Дванаест од 50 америчких држава у уторак ће бирати нове гувернере.