Посао посланика у парламенту није исти као и било који други посао. То је занимање у којем човјек обавља високу јавну функцију - али само на одређено вријеме. Они на изборима излазе пред бираче и поново траже подршку.

Савезни уставни суд СР Немачке је додуше прописао да посланици током свог мандата у Бундестагу и даље смију да обављају и своје редовне послове које су имали прије уласка у парламент, али за ту споредну активност они баш и немају много времена, зато што, на основу Закона о посланицима, њихов мандат мора да буде - јасно на првом мјесту. Односно, они на њега морају да троше већину свог радног времена.

У неким занимањима које људи обављају самостално, на примјер ако је ријеч о адвокатима, пољопривредницима, привредним или пореским савјетницима, много је једноставније бавити се неком споредном активношћу - зато што они који су сами себи (као своји шефови) могу сами себи и да распореде посао. За службенике који раде у државној управи, рецимо као полицајци или учитељи, али и за оне који раде за некога, то је практично немогуће.

“Посланичка надокнада”

Основни закон СР Немачке (њемачки Устав, прим.ред.) у члану 48, став 3 регулисао је да су посланичке плате толике “да им није неопходно да обављају друге послове”, односно да од те плате могу добро да живе и да им нису потребни други извори прихода. Као референтна величина притом се узима плата “обичног” судије у неком од виших судова у Њемачкој.

“Посланичка надокнада”, како се званично зове плата посланика у Немачкој, сваке године 1. јула поново се дефинише. У овом тренутку она износи 10.012,89 евра мјесечно, и то је нешто мало мање него што је било 2020. Ради се о бруто суми, дакле од ње се одбија порез.

Накнада трошкова

Осим тога, сваки посланик добија и новац намијењен за “накнаду трошкова”. Ради се о паушалној суми на коју се порез не плаћа. Тим новцем они покривају све издатке који су повезани с обављањем посланичког мандат. Сваки посланик у начелу има двије канцеларије, односно два радна мјеста. Једно је у Бундестагу у Берлину, а друго у матичном изборном округу. Те двије канцеларије морају да се финансирају, од “накнаде трошкова” исплаћују се и плате сарадницима, у Берлину посланици изнајмљују “други стан” у којем живе док су у главном граду Њемачке. Висина те паушале се сваког 1. јануара прилагођава трошковима живота у Њемачкој, а она тренутно износи 4.560 евра.

Канцеларијски материјал

Током календарске године Бундестаг засједа најмање 20 недјеља и у том периоди посланици морају да буду присутни. За обављања посла у парламенту имају право на сопствени, опремљени кабинет величине 54 квадратна метра - за себе и своје сараднике, укључујући и уређаје за комуникацију, као и намјештај. На подручју града Берлина смију да користе и службена возила Бундестага.

Осим тога, добијају и бесплатну годишњу карту Њемачке жељезнице, а надокнађују им се и трошкови свих летова унутар Њемачке, под условом да су та путовања повезана с њиховим мандатом.

Уз све то, посланици годишње имају право и на суму од максимално 12.000 евра за набавку канцеларијског материјала. Њу не добијају “на руке”, у готовини, већ њоме могу само да купе разне уређаје, рачунаре, мобилне телефоне и слично, за потребе својих кабинета.

Године 2009. на насловним странама њемачких медија нашла се тзв. “Афера Монтблан”.

Објелодањено је, наиме, да је више од сто посланика наручило луксузна наливпера и хемијске оловке тог познатог произвођача за (укупну) суму од 68.000 евра.

Након тога је тадашњи предсједник Бундестага 2010. био присиљен да “коригује” списак дозвољеног канцеларијског материјала и од тада на том списку нема више луксузних производа.

Споредни приходи

Протеклих година се у више наврата дискутовало о споредним приходима неких посланика. Сви они који зарађују новац паралелно са својим мандатом морају то да пријаве Управи Бундестага. У посљедњем сазиву њемачког парламента то је урадила трећина посланика.

Фондација Ото Бренер, која дјелује у оквиру Синдиката металаца (ИГ Металл), објавила је студију по којој су у посљедњем сазиву Бундестага по питању споредних прихода посебно активни били Либерали (ФДП), код којих је чак 62 одсто посланика имало додатне приходе “са стране”.

Међу Демохришћанима ЦДУ/ЦСУ их је истовремено било 42 одсто. Четворо посланика ЦДУ/ЦСУ и један ФДП навели су да су од споредних активности зарадили и више од милион евра годишње.

Реформа и (не)транспарентност

Бројни скандали око споредних прихода довели су до тога да су законска правила 2021. прерађена. Убудуће сви посланици морају прецизно да наведу висину додатних прихода, и то сваки цент, али само под условом да од тих послова мјесечно зарађују више од 1.000 евра, односно годишње више од 3.000 евра. Сувласнички удио у некој фирми морају такође да пријаве, али само ако је он већи од пет одсто.

Посебно згражавање ове године, у сред пандемије короне, изазвала је тзв. “Афера маске”.

Посланици Демохришћана касирали су милионе евра као провизију за послове око набавке и испоруке заштитних маски савезном, односно министарствима здравља савезних покрајина. Посљедица те афере је и регулација према којој посланици више не смију да дјелују као плаћени лобисти према савезној влади или Бундестагу. Забрањено им је да мандат у Бундестагу злоупотребљавају за сопствене пословне интересе.

Да ли посланици смију да примају поклоне?

Све до пооштравања правила о транспарентности, посланици су смјели да примају поклоне, и то без ограничења - али уз напомену да ти поклони не смију да буду повезани с неком врстом “противуслуге”. Мито и корупција одувијек су се кажњавали.

Новост је да посланици не смију више да примају никакве новчане донације, а не смију ни да узму хонорар као надокнаду за предавање које је на неки начин повезано с мандатом.

Посланици су често на путу. Кад од домаћина добију неки поклон, онда смију да задрже само оне ствари чија вриједност не прелази границу од 200 евра. Скупље поклоне морају да прослиједе председнику Бундестага. Ипак, могу и да их задрже, али само након што у државну благајну уплате противвриједност поклона, пише DW.