доц. др. Саша Чекрлија са Факултета међународних односа и дипломатије у Мостару у ексклузивном интервјуу који други медији и интернет портали нису хтјели/смјели да објаве говори о мигрантској кризи, интервенцији Русије у Сирији, изазовима који нас чекају, промјенама свјетске карте интересних сфера...

Шта је тренутно основни проблем Европе каку познајемо?

Чекрлија: Главна задаћа ЕУ је како за почетак успоставити контролу над процесом миграција које су постале толико масовне да сада подручја ранијег становања напуштају комплетне породице. Раније сте имали ситуацију да су у кретањима били само мушкарци у пуној снази из разлога што су миграције биле спорадичне и већи дио мигрантске руте је био илегална активност. Након што су државе отвориле границе и позвали избјеглице на пријем (конкретно Њемачка), покренули су се сви. Блиски исток и сјевер Африке. Данас дневно у сваку државу која је на рути миграција уђе између 3 и 5 хиљада људи. Толики број је немогуће евидентирати на прави начин, пружити љекарску и другу помоћ, а тек их је немогуће задржати и квалитетно надзирати такве центре. Те људе треба разумјети, али олако је схваћено да треба дићи рампе и да ће се све завршити чим талас људи прође кроз вашу замљу. Тек почиње да се таласа. То је задаћа, дакле успоставити контролу над поменутим, а проблем је спремност Турске да учествује на начин како Брисел и Берлин желе.

Зашто?

Чекрлија: Па једноставно, Турска је у процесу ЕУ интеграција већ скоро 27 година и нису се многи макли у преговорима, једну или двије степенице, односно поглавља. Мислим само једно поглавље да је отворено. Турска је у великом таласу проширења примила јак шамар када је прихваћено да дио Кипра уђе у ЕУ у ситуацији замрзнутог конфликта. Турска то понижење није заборавила и данас има снажне адуте да отежава процес контроле и заустављања миграција. План који ће услиједити као иницијатива Брисела ће вјероватно покушати већину центара пребацити на територију Грчке, али тиме неће бити ријешен проблем ни најмање јер у Турској тренутни има више од 2 милиона избјеглица које могу бити усмјерене према западу у сваком моменту. Није канцеларка Меркел у Турску ишла у шопинг већ да покуша придобити Анкару да учествује у плану заустављања који одговара Бриселу.

Да ли је ово претежак изазов за ЕУ?

Чекрлија: Сигурно да јесте, ово би требала бити рутинска акција уједињене Европе која има снажне ресурсе. Пола милијарде Европљана би морало препознати своју супериорност у првобитном прихвату пола милиона или милион људи и накнадној акцији репарације њих 60-70 % у наредном трогодишњем периоду. Овако су сијевнуле оптужба да неко у туђе име одлучује колико ће миграната прихватити уз обавезу социјализације и интеграције у друштво што доводи до погоршања билатералних односа међу многим чланицама. И сам Шенген је доведен у питању и тренутно је суспендован на одређеним подручјима уз појачане унутрашње контоле кретања људи. Људи морају бити враћани након што прођу најјачи таласи миграната. У супротном ће остати празни простори са којих долазе а ЕУ ни након распада неће моћи контролисати ситуацију унутар својих граница?

Како вратити људе када у Сирији бјесни рат? У Ираку, Либији, Афганистану је послијератни хаос?

Чекрлија: Миграције не могу бити изолован процес већ се све мора посматрати у контексту укупног и одрживог рјешења. Мигранти долазе из више од 20 земаља, са њиховим владама се мора успоставити свакодневна комуникација и мора им се понудити помоћ у прихвату људи који ће бити враћени уз обавезу да не смију бити кривично гоњени. Њима за почетак требају храна и услови за условно и хумано становање. То за ЕУ није и не смије бити проблем. Такође, потребно је погледати се у огледало и признати да борба против терориста који су прогласили државу на територији Сирије и Ирака није дала резултат те да треба размотрити руски приступ њиховог елиминисања уз појачавање дипломатске иницијативе за политички договор у Сирији и што раније изборе. Сирији реално треба више од 30 милијарди долара у наредне 3 године и то Брисел реално може обезбиједити. Паралелно с тим се може вршити повратак већине миграната који не добију азил. Дакле, услов је елиминисање присуства терориста на снажан координисан начин свих који су за то заинтересовани. Незаинтересоване је једноставно препознати и њих треба искључити из процеса. Треба рећи да дио људи треба задржати и интегрисати у друштва, али то је већ на ствари према законима тржишта. Образовани већ налазе посао и добијају привремене документе и њихова будућност је већ сада извјеснија. Шведска на том моделу већ има значајно учешће од 16% становништва који нису рођени у Шведској док је нпр. најмање странаца у Пољској, мање од 1%. Дакле, прихват одређеног броја људи уз јасно дефинисане правц и моделе контоле тог прихватања је могућ и не представља опасност за заједницу какву је сањао Шуберт.

Да ли је руска интервенција оправдана у Сирији?

Чекрлија: Колико ми је познато Руси су се укључили у бомбардовање паравојних снага на позив званичних институција Сирије, а посјета Ал Асада Москви је потврдила пуни легитимитет тој акцији. Да ли ће ваздушна интервениција оправдати очекивања то остаје да се види у наредном период.

Видите ли у будућности проширење руске акције на Ирак?

Чекрлија: Различити сценарији су могући. Руси имају страх од терористичких активности на подручју Кавказа, дакле на свом тлу и знају да је боље да се са потенцијалним напријатељем тучете даље од свог дворишта, што даље од својих граница. Терористи вјероватно неће мировати уколико буду протјерани са теритирије Сирије на сусједни Ирак, нити ће изговор за шири талас миграција престати јер треба напоменути да већина миграната долази без икаквих докумената и легитимишу се као Сиријци. У том случају би се већина изјашњавала као Ирачани.

Шта можемо очекивати у периоду који је пред нама?

Чекрлија: Тешко је рећи, замислите да вам је неко прије годину дана рекао да ће Русија у Сирији бомбардовати снаге које потпомажу САД, а да ће на земљи против истих тих снага ратовати Иран и Хезболах, рекли бисте му вјероватно да је луд. Данас је то реалност. Много тога ће зависити и од Грчког економског опоравка јер су они значајна карика у контроли процеса о којима смо говорили, али је сигурно и то да ће ублажавање санкција Русији бити неминовност у наредном периоду. Не треба заборавити на изборе у САД који предстоје као и на Британски референдум о ЕУ. Једно је сигурно, карта свијета са интересним сферама која је важила до 2013. године је помјерена у страну, сада сви настоје уцртати што ширу сферу за себе комбинацијом војне моћи и економске зависности других.

За крај разговора питање, може ли БиХ постати мигрантска рута?

Чекрлија: Не може, то је беспотребно скретање великог броја људи са садашње руте док би они касније поново дошли пред врата Хрватске. Уколико бисмо се нашли на рути масовних миграција, то би значило да је Брисел изгубио сваки утицај у тим процесима и да се свако забавио искључиво самим собом те да је ситуација измакла контроли. На самом почетку проблема са миграцијама Брисел је одбацио БиХ као транзит имајући у виду унутрашње ровито стање у БиХ које лако може бити употријебљено за манипулације и нестабилност БиХ. То је био рационалан потез.