Србија се нашла на 52. мјесту међу 80 најмоћнијих земаља свијета и испред је осталих земаља региона, наводи се у истраживању објављеном на сајту "Ју-Ес њуз енд ворлд рипорт" /US News and World Report/.

Према резултатима истраживања, иза Србије су се нашле Румунија која је на 70. мјесту, Мађарска на 71, Бугарска 73, а Хрватска на 75. мјесту.

За Србију се наводи да је то "мала земља у централно-југоисточној Европи, чија је прошлост историја европских ратова још од средњег вијека", пренијели су београдски медији.

У кратком опису земље се наводи да савремена Србија рефлектује двосмислености и контрадикторности савремене Европе - културно богата, упоредиво економски развијена, али оптерећена регионалним ривалствима и етничким тензијама.

У појашњењу рангирања наведено је да су најмоћније земље оне које су непрестано на насловним странама медија и које обликују свјетску економију, а када дају обећање, бар дио међународне заједнице вјерује да ће га испунити.

Рангирање је вршено упоређивањем просјечних резултата пет вриједности - лидерство, економски и политички утицај, снага међународних партнерстава и снага војске.

Када је ријеч о девет најмоћнијих земаља није било промјена у односу на претходну годину, а прво мјесто и даље заузима Америка, која је перципирана као земља са најснажнијом економијом и највећим војним буџетом, лидер је у рату против тероризма и највише доприноси НАТО-у, а војном помоћи је зацементирала своја савезништва.

Слиједе Русија и Кина, које су, такође, међу четири земље које имају највећа издвајања за војску.

Иза њих су велике економије и земље које дају велике суме за помоћ у међународним оквирима - Њемачка, Велика Британија, Француска и Јапан.

Гледано према БДП-у, Израел и Саудијска Арабија, које заузимају 8. и 9. мјесто, издвајају више за војску од прворангираног САД.

Јужна Кореја је напредовала за једно мјесто и сада заузима 10. позицију.

На дну списка од 80 земаља су мање европске државе – Литванија, Словачка, Словенија, Летонија и Естонија.

Резултати су објављени на основу истраживања у којем је учествовало 20.000 људи из четири региона. Они су за 80 земаља приписивали одређене карактеристике.