Дан након ваздушног напада који су извеле САД, Француска и Велика Британија, освануло је мирно јутро.

Након јучерашњиг напада у раним јутарњим часовима, када је за 50 минута на Сирију сручено више од 100 пројектила, услиједиле су различите реакције из цијелог света, од осуда из Москве до изјава Доналда Трамп који је напад окарактерисао као "савршен", па до седнице Савјета безбједности УН који је одбацио резолуцију Русије којом би се осудила агресија Сједињених Америчких Држава и њених савезника против Сирије.

Војна операција у Сирији коју су повеле Сједињене Америчке Државе уз подршку Велике Британије и Француске, била је лимитирана, кратка и оштра интервенција против мета које су наводно повезане са хемијским оружјем.

Званичници поручују да даљи напади нису у плану ако сиријски предсједник Башар ал-Асад не почини нове хемијске нападе у будућности.

Према писању "Гардијана", иако је протеклих дана било најава да би удари могли да започну Трећи свјетски рат, та опција није била ни близу. Ипак, западни званичници истичу да је напад јачи од прошлогодишњег, када је са 59 ракета уништено 20 посто сиријске авијације.

Суботњи напад био је дупло већег обима, а употријебљени су и авиони. Гађане су авио-базе, истраживачки центар и складишта у којима су припремана хемијска оружја.

Лист пише да је главни циљ, осим упозорења Асаду, био и да се што је више могуће избјегну позиције руске и иранске војске, како се сукоб не би распламсао.

Упркос реторици Москве да ће одговорити на напад, Русија као и САД жели да избјегне директан конфликт, дијелом зато што је у готово сваком сегменту осим нуклеарном, бројно надјачана у односу на Америку.

САД за војску издвајају 550 милијарди долара годишње у односу на руских 70 милијарди, а у односу на 20 америчких носача авиона Москва располаже само једним. Уколико Русија покуша одмазду то би прије могло да буде кроз неки вид сајбер-рата, прије него отвореног сукоба, пише "Гардијан".

Ипак, да би се избјегао сукоб САД су на вријеме обавијестиле Русију о нападу. Циљ Америке, како је Трамп најавио прије наводног хемијског инцидента у Думи, је да напусти Сирију чим "Исламска држава" буде потпуно поражена. Овај напад не мијења тај став, а није изведен ни са циљем промјене режима.

- Асад може бити задовољан исходом удара који је, сва је прилика, причинио мању штету од прошлогодишњег. У данашњем удару није било жртава, а сиријски медији јављају да су три особе повријеђене у Хомсу. Ударом су задовољне и савезнице, САД, Британија и Француска, које су избјегле софистицирану руску ваздушну одбрану.

Такође су избјегли и сиријски ПВО који је наводно у фебруару оборио израелски авион", пише "Гардијан".

Други ризик је да су ракете које су погодиле хемијско оружје могле да распрше отров. Међутим, британски стручњаци рекли су да је ризик минималан. Како су рекли хемијска оружја би прије била разнесена него дисперзирана.

- Ипак, највећи ризик би био погађање руских или иранских војника, или грешка која би довела до цивилних жртава. Иако САД и Велика Британија тврде да су ракете данас много прецизније и паметније, грешке се дешавају. Током рата у Ираку 1991. године погођено је склониште ал-Амиријах у Багдаду када је убијено више од 400 цивила. Такође 1999. године током бомбардовања Југославије НАТО авијација је погодила амбасаду Кине у Београду, када су погинула тројица кинеских новинара. Да би избјегли да погоде Русе, Иранце или цивиле САД, Велика Британија и Француска су се одлучиле да гађају мете за које су вјеровали да су довољно удаљене. Шпекулације да је свијет на ивици свјетског рата вјероватно ће се показати као неосноване - закључује британски лист.