Руски аналитичари истичу да је веома важно да се двојица предсједника сретну у тренутку када су односи двије земље пали на најнижи ниво још од Хладног рата.

Помоћник руског лидера Јуриј Ушаков потврдио је да је Трамп током телефонског разговора са Путином, 20. марта, предложио да се састанак двојице предсједника одржи у Вашингтону.

Он је изразио наду да Американци неће одбити приједлог да се разговара о могућем одржавању самита, наводећи да је самит могућ у другој половини године.

Послије Ушакова и Трампова портпаролка Сара Сандерс је навела да су два лидера разговарала о неколико могућих мјеста за састанак, укључујући и Вашингтон.

Руски аналитичари истичу да није важно мјесто сусрета, већ резултат тог састанка. Најважније је, како кажу, смањити напетости у односима двије земље, као и пронаћи рјешења за бројна друга питања која се тичу тешке и сложене ситуације у свијету, посебно на Блиском истоку, Корејском полуострву итд. Како напомињу, због тога је важно да протоколарна питања не буду камен спотицања.

Политиколог Илдус Јарулин каже да је, без обзира на недосљедну политику Вашингтона, тај састанак очекиван.

- Тај сусрет је одавно очекиван у оквиру свих тих Трампових "хирова" и недосљедних одлука. Он прво говори "не", а потом почиње да мијења став. Он је тај сусрет одавно планирао и треба очекивати да су припреме већ у току. Накупило се веома много проблема, које могу ријешити само та два лидера. Колико схватам, Трамп је спреман да озбиљно сарађује само са Владимиром Путином и предсједником Кине Си Ђинпингом. На предсједничким изборима у Русији, 18. марта, Путин је показао цијелом свијету да има снажну подршку у својој земљи, а Трамп хоће да ради са таквим људима, иза којих стоји моћна, снажна држава - каже Јарулин.

Према његовим ријечима, Трампу је важно да са Путином има лични сусрет.

- Трамп не вјерује никоме, само самом себи. Због тога су њему потреби лични сусрети. Сазрело је и превише проблема о којима два лидера треба сами да разговарају. Ако Трамп успије да изглади и успостави односе са Путином и регулише односе са Ђинпингом, републиканци ће имати веома јаку позицију на предстојећим изборима за Представнички дом. Како би се супротставио опозицији у земљи, Трампу су потребне добре позиције у међународној арени. Он мора да покаже цијелом свијету да је он лидер снажне државе - сматра Јарулин.

Експерти закључују да Путин може да спокојно лети у Вашингтон, без икакве штете за своју репутацију, док руски медији напомињу да би то била радна посјета, а не званична. Како објашњавају, званичне посјете, за разлику од радних, праћене су свечаним церемонијама, од црвеног тепиха до почасне страже и извођења химни обје земље.

Руски медији подсјећају, да је председник Русије посљедњи пут био у званичној посјети САД у љето 2010. године. Тадашњи лидери Дмитриј Медведев и Барак Обама састали су се у Вашингтону, а годину дана раније је Обама посјетио Москву.

У љето 2013. Обама је био на самиту Г-20 у Санкт Петербургу, а очекивало се и његова званична посјета Москви. Међутим, он из Петербурга није отпутовао у Москви због спора око одбјеглог припадника америчке специјалне службе Едуарда Сноудена. Од тада амерички лидери нису ниједном посјетили Русију.

Путин је у септембру 2015. године учествовао на 70. јубиларном засједању Генералне скупштине УН, али то је фактички била посјета САД, а не званична.

Подсјетимо, Путин и Трамп су се до сад два пута лично срели. У јулу прошле године предсједници су разговарали током самита Г-20 у Хамбругу, гдје су размотрили питања билетералних односа, сиријске и украјинске кризе.

У новембру су Путин и Трамп разговарали "на ногама" на самиту АПЕК-а у Донангу, у Вијетнаму, а након тога су неколико пута разговарали телефоном.

Српски шеф дипломатије Ивица Дачић је у екслузивној изјави за Спутњик прошлог мјесеца предложио да се најављени сусрет Владимира Путина и Доналда Трампа одржи у Београду.

Он је тада рекао да је Београд потпуно спреман да буде домаћин једног таквог сусрета који има планетарни значај, а да Србија као војно неутрална земља има спољнополитички капацитет да заједно угости предсједника Русије и САД. То би, према његовим ријечима, "била и највећа потврда политике коју водимо као држава".