На цијелој територији Републике Српске недостаје воде за наводњавање, нарочито у Херцеговини, а уколико се суша настави у наредних десет дана за очекивати је да ће одређен број узгајивача остати без воде за наводњавање, упозоравају из Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде Српске.

У Министарству је Срни речено да пољопривредници за сада успијевају да наводњавањем ублаже ефекат суше на поврћу и воћу.

"Када је ријеч о паприци и луку ситуација је добра тамо гдје има наводњавања, док тамо гдје га нема усјеви изгледају јако лоше, као што је случај са кромпиром на подручју Лијевче поља. На подручју Сокоца гдје се гаји кромпир ситуација је добра јер је у претходном периоду било кише. У пластеницима обим штете за сада није велики. Купус је у фази садње и узгајивачи углавном посједују системе за наводњавање", навели су из Министарства.

Руководилац подручне јединице Бијељина у Ресору за пружање стручних услуга у пољопривреди Драган Зарић рекао је Срни да потребе за водом варирају од 150 до 650 милиметара по метру квадратном у зависности од врсте, времена и начина гајења.

Он је напоменуо да је неопходно да произвођачи наводњавање прилагоде свакој повртарској врсти јер се оне разликују по потребама и начину коришћења воде током периода вегетације.

"Неке врсте као што су цвекла и кромпир интензивно усвајају и интензивно троше воду из земљишта, док друге, као што су парадајз и лубеница, воду усвајају интензивно, а троше је економично. Паприка, на примјер, слабо усваја воду, али је расипнички троши, док лук воду слабо и усваја и троши", појаснио је Зарић.

Он је нагласио да је, ради умањивања негативног ефекта релативно високе температуре, потребно примјењивати и метод засјењивања, као и систем расхлађивања.

У ресорном министарству напомињу да помажу произвођачима у дијелу набавке система за наводњавање, те да суфинансирају и премије осигурања са 50 одсто од износа те премије, чиме охрабрују пољопривреднике да у што већем проценту осигуравају производњу, усјеве и остало.