Министар управе и локалне самоуправе Републике Српске Лејла Решић најављује да ће до 2019. године бити завршена озбиљна анализа која ће показати гдје је присутан вишак радника у општинским и градским управама.

У интервјуу Срни Решићева наводи да ће све локалне заједнице практично саме рјешавати то питање, те да ће Министарство имати савјетодавну улогу да би се што безболније изашло из тог процеса.

„Тај процес требало би да буде завршен до 2019. године. Највише рачунамо на природни одлив, гђе ће бити доста људи који ће отићи у пензију, као и да ће одређени број лица отићи на неке друге функције и позиције. Ипак, морамо бити свјесни да ће и одређени број људи морати бити збринут на неки други начин“, појашњава Решићева.

Она упозорава да је алармантна ситуација на подручју Требиња, гдје је нови градоначелник по доласку на функцију затекао 50 људи који су били незаконито примљени у радни однос.

Решићева истиче да ће се у наредном периоду радити на регистру државних службеника, гдје има доста нејасноћа. Она упозорава да се пласира информација да Српска нема регистар, иако га има.

„Регистар треба проширити у смислу да се у њега укључе и особе које припадају и фондовима, а нису по закону државни службеници, већ на други начин припадају буџету или им је Република оснивач“, појашњава Решићева за Срну.

У нови регистар неће бити укључена јавна предузећа, јер она ту ни не припадају, али ће се, заједно са законом о државним службеницима, радити на проширењу тог регистра и пооштравању рокова до када се подаци морају унијети у регистар или ће бити уведене евентуалне казнене одредбе за оне који то не раде.

„То је наша обавеза коју смо преузели и коју смо договорили са консултантом – Свјетском банком. Морамо имати регистар за Републику Српску, за Федерацију БиХ, за Брчко дистрикт, односно не може бити један регистар, јер нису исти материјални закони, као ни уређења“, истиче Решићева.

Она наводи да Српска има седам управних инспектора који су позиционирани и у различитим регијама и који одговарају свим задацима, јер контролишу локалне заједнице и све републичке управе.

Оцјењујући стање у локалним заједницама, Решићева наглашава да су након локалних избора прошле године бројне блокиране локалне заједнице – одблокиране, што је највидљивије у општини Градишка, гдје је био и највећи проблем.

„Најбитније је да немамо блокираних општина. Сви имају неке тешкоће, али када општина функционише нема ситуација какве смо имали у Градишци, Kнежеву, Трнову, када нема ни инвеститора, ни новца, ни привреде“, напомиње Решићева.

Министарство управе и локалне самоуправе у наредном периоду радиће са неразвијеним и изразито неразвијеним општинама да постану конкурентне, тако што ће запослене у локалним заједницама обучити како се пишу пројекти.

Kада је ријеч о измјенама Закона о државним службеницима, Решићева открива да се рад приводи крају и да Министарство ради на даљем усаглашавању прописа са СИГМА Принципима јавне управе, а нацрт законског рјешења би требало да буде у Народној скупштини до јуна.

„Основа Стратегији развоја локалних самоуправа до 2021. године, коју је недавно усвојила Влада Српске, јесте њихово максимално јачање. Kолико су оне јаке, толико је јака и Република Српска“, поручује Решићева.

Она наводи да Министарство има визију да направи вишетипски концепт локалне заједнице, умјесто досадашњег монотипског, који је значио исте надлежности за све локалне заједнице без обзира на величину, територију, број становника.

„Новим законом прописано је да број запослених у органима локалне самоуправе не може бити исти, да је он детерминисан бројем становника, чиме се повећава ефикасност и прави се другачија структура“, објашњава Решићева.

Она закључује да је политичка стабилност уведена у локалне заједнице заједно са великом одговорношћу њихове управе, чиме је створен бољи амбијент за инвеститоре.