На састанку српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика и предсједника Русије Владимира Путина у уторак, 20. септембра, не очекују се никакви разговори о нарушавању мира унутар БиХ, али се очекују приче о озбиљним економским питањима, изјавила је савјетница српског члана Предсједништва БиХ Ана Тришић Бабић.
 

Милорад Додик и Владимир Путин (Фото: forumspb2022.tassphoto.com)

- Очекују се приче о озбиљним економским питањима о којима данас сви озбиљни политичари и причају, како дочекати ову зиму, прољеће и сљедећу зиму - изјавила је Бабићева за АТВ.

Она је навела да предстојећи састанак Додика и Путина у Москви представља наставак разговора започетог на Економском форуму у Санкт Петерсбургу крајем јуна.

- Једна од тема састанка биће енергетска ситуација и начин како да Република Српска прође што боље у овоме свему шта се дешава. Вјероватно ће бити и разговора и о томе докле се дошло са тад започетом причом о пројекту гасовода из Србије према Републици Српској - истакла је Бабићева.

Према њеним ријечима, на свим тим састанцима, а и Руска Федерација у својим саопштењима увијек истиче да подржава дејтонску БиХ у својим границама поштујући три конститутивна народа и два ентитета како то и и пише у Уставу БиХ.

Говорећи о недавном састанку српског члана Предсједништва БиХ Милорада Додика са мађарским премијером Виктором Орбаном, Бабићева је рекла да између Додика и Орбана постоји разумијевање о ситуацији у Европи и свијету, те да су увијек на истим позицијама како да се условно преживи постојећа ситуација.

Она је подсјетила да је Орбан приликом боравка у новембру прошле године у Бањалуци представио пројекат помоћи пољопривредницима у Републици Српској, који се састоји од три фазе у вриједности 100 милиона евра која би била на располагању Српској.

Коментаришући наводе у медијима да су САД издвојиле 19,5 милиона КМ за кампању кандидата ПДП-а за предсједника Републике Српске Јелене Тривић против кандидата СНСД-а Милорада Додика, Бабићева је рекла да то није никакво изненађење, јер се одавно западне земље укључују као страна у изборима на начин да финансирају своје миљенике и за кога су сигурни да ће проводити искључиво њихову политику која је њима потребна у том тренутку.

Бабићева, која је члан Главног одбора СНСД-а, сматра да након избора Републику Српску морају да воде политичари са искуством у лику Милорада Додика и Жељке Цвијановић.

- Нама су сада потребни политичари који имају контакте са свим странама – Вашингтоном, Бриселом, Москвом, Будимпештом и Београдом. Свим народима сада треба сигурност и вријеме није ни за какве експерименте само искључиво да имамо контакте са свима - поручила је Бабићева.

Она је рекла да Додика поштују и они који су га санкционисали, истичући да без њега и да се не пита данас ниједна одлука у БиХ не може проћи.

Коментаришући протеклу посебну сједницу Народне скупштине Републике Српске у вези са агреманом њемачком амбасадору у БиХ, Бабићева је рекла да српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и Република Српска апсолутно ништа немају против имена и личности њемачког амбасадора.

- Ништа ту није било да се нарушавају дипломатски односи БиХ и Њемачке и самим тиме и Републике Српске. Ово је на неки начин била нека врста протеста, шта се све дешава у задње четири године у односима између двије земље и Српске - каже Бабићева.

Она је рекла да су односи између БиХ и Њемачке на неки начин стали од пропалих преговора о уставним промјенама које је координисала бивши њемачки канцелар Ангела Меркел.

- Са нивоа БиХ и Републике Српске дуже вријеме су слати сигнали према Њемачкој да се треба разговарати и да ми желимо Њемачку као партнера. Република Српска не види ништа лоше у њемачкој економској политици према западном Балкану, али се ствари у БиХ не могу препуштати случају - рекла је Бабићева.

Она је рекла да је врхунац лицемјерја и непознавања онога шта се дешава у БиХ резолуција Бундестага и да је због тога тражено да се разговара и озбиљно схвати Република Српска, као и да Српска и њени политичари никада неће дозволити никакво прегруписавање унутар БиХ.

Коментаришући протестну ноту коју је министар иностраних послова у Савјету министара Бисера Турковић упутила Амбасади Хрватске, Бабићева је рекла да је ово још један од "бисера" Турковићеве који се уопште тичу познавања међународних односа и дипломатије.

- Турковићева није уручила ту ноту, на крају је хрватски амбасадор одбио да прими такву ноту. Било који вид протестне ноте треба да има неку сагласност или неку инструкцију из Предсједништва БиХ - закључила је Бабићева.