Нико неће, а сви би радо били кандидати. Тако дјелује ситуација у СДС-у. Милан Миличевић је писао писмо, а да ли је баш, баш одустао, код њега се – никад не зна. Зна зато Фактор да му је Мирко Шаровић на посљедњој сједници Предсједништва поставио питања на која није имао одговоре. Појавио се и Вукота Говедарица са специјалним задатком. Да Небојши Вукановићу „нанесе бол“ од којег ће се тешко политички опоравити у Херцеговини. Двострука игра према лидеру Покрета за правду и ред могла би се предсједнику СДС-а одбити од главу. Младен Босић све гледа и вреба из прикрајка. Како год да вам то звучало. Он и Вукота Говедарица играли су на карту звану Теслић. Изгледа да су се опет разочарали. Љут је и Мирко Шаровић на Милана Радовића. Није у Крајини испунио постављени задатак. Они који знају Митровог малог, нису изненађени.

Преписује од Иванића!?

Посљедња рачуница из СДС-а каже: „Јелену Тривић може побиједити само Милорад Додик”.

Другог, лакшег кандидата, ко год био, СДС-ов противкандидат добија.

Зато Мирко Шаровић толико развлачи са кандидатуром.

Чека гдје ће се окренути Додик.

Ако у изборној трци буде ишао на њега, зна да нема шансе.

У опозицији зато играју на сигурну карту само што се број играча драматично повећао.

Тако је, према изворима Фактора, Шаровић поставио три питања Миличевићу: „Можеш ли обезбиједити 30.000 гласова ДНС-а? Можеш ли убиједити Вукановића да те подржи са 30.000 својих и да ли имаш сигурних 30.000 гласова Бошњака”?

На сва три питања одговор је гласио: Не! То је био крај амбиција Милана Миличевића, јер је Шаровић потврдио да то све може обезбиједити и стећи толико потребну предност у старту!?

Овај рецепт је примијенио Младен Иванић 2014. године када је, процјењује се, обезбиједио сигурних 50.000 гласова Бошњака и тако побиједио у трци за српског члана Предсједништва БиХ.

Мирко Шаровић рачуна исто, само има три договора.

Овом причом потврђују се писања поједних влогера да су Мирко Шаровић и Небојша Вукановић у константном дослуху.

Није тајна да је Шаровић сједио са Нешићем те да толерише његове испаде, а у посљедње вријеме он је звијезда трибина СДС-а, попут оне у Вишеграду.

Гласови Бошњака у Републици Српској традиционално иду против Милорада Додика, а за кандидата опозиције ко год то био, па је тако рачуница Мирка Шаровића јасна.

Милан Миличевић није могао потврдити да ће постићи договор са, у политичком смислу, нестаблиним Нешићем и Вукановићем.

За Бошњаке би се можда некако и побринуо.

Босић и Говедарица не вјерују Радовићу

Сву ову причу са нескривеним запрепаштењем гледају Младен Босић и Вукота Говедарица.

Типовали су на карту начелника Теслића, јер, између осталог, не могу „очима гледати“ савез Мирка Шаровића и Милана Радовића.

Традиционално неповјерљиви према свему, њих двојица од почетка вјерују да је Милан Радовић „тројански коњ“ у редовима опозиције.

Напримјер, сумњају у искрене намјере Радовића, а у посљедње вријеме причу подгријавају и чињеницима да, рецимо, власт зна за његове бројне пропусте и, како тврде упућени, могућа кривична дјела док је био у Новој банци, али да истраге нема или још тај предмет није дошао на ред.

Радовић је на све мудро оћутао.

Критике да му се осипа чланство у Бањалуци компензовао је личним договором са Јеленом Тривић.

Он рачуна на свој мандат, а, како тврде његове страначке колеге, за друге га није пуно брига.

И тако се и понаша.

На то све Говедарица је добио можда и најтежи задатак за предстојеће изборе – да Вукановића минира гдје год може у Херцеговини.

Свјесни су да лидер Покрета за правду и ред тешко да може узети гласове неком другом, већ искључиво СДС-у што је и доказо на изборима 2018. и 2020. године.

Дакле, СДС по налогу Мирка Шаровића са Небојшом Вукановиће игра дуплу игру.

Требају кандидату СДС-а гласови Покрета за правду и ред, а опет не треба им јак Вукановић у Скупштини Српске.

Зато је између осталог Шаровић отворено позивао Вукановића да уђе у ову партију, како би елиминисао противника и ставио га у хијерахији странке гдје и припада.

Вукановић „чита” цијелу причу, али је такође свејстан да ће послије избора врло тешко са било ким направити савез, осим са СДС-ом.

Остаје да се види како ће се према њему понашати Вукота Говедарица и од тога зависи сав однос Вукановић-Шаровић.

Без гласова из листе Небојше Вукановића, кандидат СДС нема шта да тражи на изборима.

И овако је све у питању.

С ДНС-ом тешко, са Вуканом још теже

Толико је примјетно да Мирко Шаровић на све могуће начине гура Ненада Нешића и ДНС да је то помало постало и смијешно.

Примјер за то је трибина опозиције у Вишеграду, гдје је звијезда вечери био Ненад Нешић.

Вукановић је данима плакао и ронио крокодилске сузе зашто и њега нису звали.

И то јавно.

По ко зна који пут.

На крају је организовао трибину у Требињу, гдје су он и Јелена Тривић требали бити звијезде вечери, али им је угођај покварио Драшко Станивуковић, који је у маниру вјештог глумца за себе украо цијели опозициони шоу.

За разлику од Вишеграда, гдје ником и није пало на памет да зове Небојшу Вукановића, а камоли да му дозволи да говори, у Требињу је Вукота Говедарица имао својих пет минута славе.

Без имало стида дошао је на трибину и натјерао Вукановића да га данима најављује на свом блогу.

Чисто да газда Шаровић покаже гдје се коњи вежу. Вукановић је прогутао жабу, али је жртвовао неколико угледних чланова своје листе који су отворено негодовали.

Стари блефери

Мирку Шаровићу вјероватно нико у СДС-у не би био у кожи.

Писањем писама Милан Миличевић је поново показао да нема храбрости, иако многи унутар СДС-а кажу да треба анализирати сваку ријеч из још једне фамозне писаније.

И оно што је између редова. Миличевића не отписује ни Говедарица, али да је разочаран, јесте.

Све у свему, карте су на столу.

Изгледа да сви белфирају.