Предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је да вјерује у капацитете и будућност Републике Српске, као и у љубав која Српску држи у покрету.

Цвијановићева је поручила да се мора очувати јединство грађана и институција Српске, истичући да кроз ту синергију имамо будућност.

"Савладали смо све препреке које смо имали на политичком и финансијском плану. У неким стварима искорачили смо и више од могућности, али предстоји нам да радимо и у будућем периоду", рекла је Цвијановићева у интервјуу за "Глас Српске" поводом 30 година постојања Српске.

Цвијановићева каже да Српска треба да буде поносна на оно што данас има, подсјетивши да је рат донио највеће страхоте, али да је и у постратном периоду било много изазова.

"А кад то све ставите у слику од 30 година, разумијете која је вриједност Републике Српске. Наравно да би та слика била много једноставнија да смо након рата ушли у период без тешких политичких изазова, да смо могли само да се посветимо изградњи и обнови и оно што је нека врста баласта цијелог тог времена јесте упорна борба за Српску. И ми се и данас боримо", напоменула је Цвијановићева.

Она је навела да је у периоду 1991. и 1992. године требало показати изузетну храброст да би биле донесене одговарајуће политичке одлуке, као и да је мучно вријеме изродило храбре људе, а након свега тога још храбрије у времену које је односило живот и уништавало имовину.

"Данас кад то упоређујем са стварима са којима се ми боримо немогуће је не поменути силну хајку која се након рата дигла против чињенице да је Српска створена у миру", рекла је Цвијановићева.

Она каже да је то велика сметња свима онима који данас желе да прекрајају БиХ, истичући да сви треба да буду поносни на то да је Српска створена у миру, кроз предвиђене процедуре на институционалан начин, а да ју је Дејтон препознао и верификовао.

Коментаришући сличности у атмосфери са почетка деведесетих са овом данашњом, Цвијановићева каже да је много ствари потпуно исто, те указала да постоје два колосијека - један је економски, а други политичка борба која и даље траје, јер Српску желе оспорити на различите начине, кроз заједничке институције или ОХР који се обрачунавао са Републиком Српском правећи државу имагинације, која би била унитарна до те мјере да би Српска изгубила ингеренције потврђене у Дејтону.

"Много тога је још на политичком терену. Оно што је важно јесте да смо окупљени око интереса Републике и да сви заједно разумијемо да смо морали расипати енергију на послове који нису у редовној надлежности власти. Бранили смо нешто на шта имамо право", истакла је Цвијановићева.

Она наводи да су одлуке почетком деведесетих биле изнуђене и реакција на одређене појаве, да није постојао било какав план и да растурање државе није била одлука Срба, нити њихових институција.

"Изнуђена рјешења била су одговор на ситуацију која нас је уводила у хаос. Исправно је урађено у мирнодопско вријеме. Разумијевши какве су прилике на помолу, ти људи су дали институционални одговор на велико зло које се спрема", појашњава Цвијановићева.

Она је истакла да ту постоји паралела са данашњом ситуацијом, указујући да Српска поново даје институционални одговор, никоме не гура прст у око, нема претходно смишљени суперлукав план, већ је само рекла - доста.

"Држимо се онога што је рекао Устав. Као што су и онда разумјели да мора бити донесен и устав и закони, изграђене институције, да имате грађане који су спремни то да прихвате", напоменула је Цвијановићева.

Она оцјењује да је потписивање Дејтонског споразума било велико достигнуће, с обзиром на све што се догађало прије тога, те да се Српска понашала одговорно према институционалном оквиру који је Дејтон дао, а то је Анекс четири, те да се и данас позива на тај Устав и брани га.

Цвијановићева каже да Република Српска данас има све више пријатеља и људи који разумију односе у БиХ и спремни су да заједно са нама учествују у промјени стереотипа који нас прате свих ових година.

"Наравно да је наш највећи ослонац Србија, али отворени смо за све земље у окружењу и ту, чак, и поред ратне прошлости имамо све више саговорника и људи који исправно разумију односе у БиХ. Наравно да би прије неколико година било тешко замислити да ће Русија или Кина заузети став какав су заузели недавно према ОХР-у", напоменула је Цвијановићева.

Она је рекла да Српска не жели да својата некога или да некога искључи из потенцијалног партнерства, истичући да је све је више земаља, па и у ЕУ, који разумију ситуацију.

Говорећи о процесу повратка надлежности Републике Српске, Цвијановићева је рекла да очекује одржива рјешења.

"Одлучили смо се да поново дамо могућност да у неком периоду од шест мјесеци, без притиска, отворимо простор за разговор да уредимо неке области и да почнемо живјети стварни живот, јер многе институције не живе свој прави живот, већ наметнути. Враћање надлежности требало би да доведе повратку уставног живота без манипулација, наметања и суфлирања", истакла је Цвијановићева.

Она је подсјетила да је Српска нудила разговор свима у БиХ, али да никада за то није имала подршку бошњачке политичке компоненте, која стално мисли да има велику заштиту међународног фактора и да неко овдје стално треба да суфлира.

Упитана да ли постоји шанса да кроз разговор неке надлежности не буду враћене, Цвијановићева је рекла да је то могуће.

"Ако има спремности за разговор никада нисмо рекли да не постоји могућност да сједнемо па анализирамо једну по једну институцију и видимо да ли је рјешење да се нађемо на пола пута, да се сви осјећамо заштићено, а да видимо на који начин може та нека институција добити легитимитет и да ради у интересу свих. То би било и пожељно", рекла је Цвијановићева.

Говорећи о томе како види Српску политички, економски и демографски за три и 30 година, Цвијановићева каже да у политичком смислу очекује да то буде задржавање стабилности њених институција и да у економском смислу постане боља.

"Да имамо стабилан буџет, затим повећамо одређена давања и да јачамо изградњу инфраструктуре. У демографском смислу требало би да се бавимо тиме као посебним изазовом. Мислим како ће доћи вријеме да се конципирају одређени програми, не само подршке онима који су овдје, већ стимулативна подршка онима који би да се врате", рекла је Цвијановићева.

У контексту актуелних односа, Цвијановићева каже да Српску за 30 година види као изузетно развијену, способну да се ухвати у коштац са тадашњим проблемима.

"Да би тада били способни за то, кроз овај период морамо проћи на начин који није деструктиван", рекла је Цвијановић.

Упитана да ли ће Српска бити самостална у оквиру БиХ, независна или уједињена са Србијом, Цвијановићева каже да је тешко предвиђати.

"Ми смо рекли да нама није проблем ни БиХ, али да у оквиру БиХ ствари буду уређене Уставом. Када би направили реалну, искрену, отворену анкету, грађани би имали преференције да то буде спајање са Србијом или независна Српска, али грађани врло добро разумију да Српска која чува своје надлежности, која никоме није сметња, нити је њој ико сметња не би имала проблем са БиХ. Проблем са БиХ јесте то што је она непријатељски настројена према својим грађанима. Српска ће постојати, свакако", закључила је Цвијановићева.