У приједлозима закључака у вези са Информацијом о преносу надлежности са Републике Српске на ниво БиХ у области одбране и безбједности, коју ће разматрати парламент Српске, наводи се да Народна скупштина задужује Владу да јој да у року до шест мјесеци упути на разматрање и усвајање законе из ове области.

Народна скупштина Републике Српске - Фото: Wikipedia

Народна скупштина Републике СрпскеФото: Wikipedia

- Народна скупштина задужује Владу да на овом плану повуче сагласност на Споразум о преносу надлежности из области одбране на институције БиХ раније потписан са Владом Федерације БиХ - истиче се у овој информацији, достављеној Народној скупштини заједно са материјалима за посебну сједницу посвећену враћању надлежности Српске.

У закључцима у Информацији се додаје да Скупштина повлачи сагласност на одлуку о давању овлашћења Влади да потпише Споразум из 2005. године.

- Закон о одбрани БиХ, Закон о служби у Оружаним снагама БиХ, Закон о обавјештајно-безбједносној агенцији БиХ и Закон о агенцији за истраге и заштиту БиХ неће се примјењивати на територији Српске од дана ступања на снагу закона из области одбране и безбједности - наводи се у приједлогу ових закључака.

У Информацији се подсјећа да су до преноса надлежности у области одбране на ниво БиХ постојале војска Српске и Федерације БиХ које су обављале своје уставне обавезе, ни на који начин не кршећи Устав БиХ ни Дејтонски мировни споразум.

У том документу се истиче да се на почетку процеса реформе одбране у БиХ Српска званично залагала за политику демилитаризације БиХ, као постконфликтног друштва, што, нажалост, није прихваћено од друге стране, ФБиХ и међународних учесника у процесу реформе.

- Од разматраних позитивних ефеката реформе одбране, за Српску није остварен нити један од очекиваних. На финансијском плану Српска није смањила издвајање за одбрану, нити је кроз овакав систем политика одбране Републике Српске побољшана. Такође, процеси у области политике одбране у БиХ су у супротности са политиком војне неутралности Српске, а у складу са Резолуцијом Народне скупштине о војној неутралности - наведено је у Информацији.

На основу одлуке високог представника Педија Ешдауна 2002. године усвојен је нови закон о Савјету министара када је формирано ново министарство безбједности.

- С обзиром да Устав БиХ није прописао надлежност БиХ у области безбједности, формирањем Министарства безбједности пренесен је дио надлежности ентитета. Такође, одлуком високог представника прекршен је Устав БиХ, с обзиром да одлука високог представника не представља основ за измјену Устава БиХ, односно Устав БиХ не познаје одлуке високог представника као један од начина ни за измјену Устава БиХ ни за пренос надлежности - наводи се у Информацији.

На основу одлуке високог представника Педија Ешдауна 2002. године усвојен је нови закон о Савјету министара када је формирано ново министарство безбједности.

- С обзиром да Устав БиХ није прописао надлежност БиХ у области безбједности, формирањем Министарства безбједности пренесен је дио надлежности ентитета. Такође, одлуком високог представника прекршен је Устав БиХ, с обзиром да одлука високог представника не представља основ за измјену Устава БиХ, односно Устав БиХ не познаје одлуке високог представника као један од начина ни за измјену Устава БиХ ни за пренос надлежности - наводи се у Информацији.

У информацији се указује да је на сличан начин формирана обавјештајно-безбједносна агенција на нивоу БиХ, чиме је онемогућена функционална заштита уставног поретка Српске.

- Због наведеног, као и обавезе обавјештајне службе да врши безбједносну провјеру за сва лица која имају приступ повјерљивим подацима са ознаком "тајно", капацитети ове службе на заједничком нивоу значајно су умањени за њену основну намјену као што је обавјештајни и контраобавјештајни рад, борба против тероризма и организованог криминала - наводи се у информацији.

У вези с тим се истиче да је Обавјештајно-безбједносна агенција /ОБА/ БиХ током досадашњег рада у више наврата кршила Устав и позитивноправне прописе.

- У Уставу Републике Српске, област безбједности је у искључивој надлежности Српске из чега произилази право Републике да формира своју обавјештајно-безбједносну службу - наведено је у Информацији.

У том документу се подсјећа да је оснивањем Агенције за истраге и заштиту на ниво БиХ пренесене бројне важне надлежности и овлаштења ентитетских агенција чиме се нарушава уставна позиција Српске на начин да је Министарство унутрашњих послова стављено на том плану у подређен положај.

У закључним разматрањима у Информацији се наводи да је Споразумом између ФБиХ и Српске о преносу надлежности у области одбране нису трајно пренесене надлежности из ове области на ниво БиХ јер им нису претходиле измјене и допуне Устава БиХ да би се створио уставни основ.

- Треба нагласити да није било ни накнадних уставних промјена, па су те надлежности самим тим неуставне и привремене због чега се и ставља ван снаге Одлука којом се прихвата да се надлежности из области одбране Српске пренесу на заједничке органе и институције БиХ - истиче се у том документу.

У Информацији се истиче да ни доношењем закона у Парламентарној скупштини БиХ у области безбједности без измјена Устава БиХ није могло доћи до трајног преноса надлежности са ентитета на ниво БиХ.

У документу се истиче да је чланом Устава Републике Српске област безбједности у надлежности Српске.

- Тумачењем овог члана, евидентно је да је уређивање области безбједности уставна категорија прописана Уставом Српске. С циљем стриктног поштовања Дејтонског мировног споразума и Устава БиХ, подразумијева се право Народне скупштине и Владе да обуставе примјену било ког акта, мјере или активности органа и институција на нивоу БиХ, а који немају основ у Уставу БиХ и нису изричито Уставом БиХ утврђени као надлежности органа на нивоу БиХ - закључује се у овом документу.

Предлагачи информације су предсједница Републике Српске, српски члан Предсједништва БиХ, премијер Српске, те посланички клубови владајуће већине у парламенту Српске.