Директор Шумског газдинства Приједор Саша Бурсаћ највио је да ће ово газдинство тужити народног посланика Небојшу Вукановића за клевету и изношење неистина.
Наиме, Вукановић је на свом јутјуб каналу објавио видео снимак под називом “Екоцид и ужасна гола сјеча шуме на Козари”.

– Најављујем тужбу против Вукановића. Разумијем да је народ забринут и људи се питају шта је то на друштвеним мрежама, али ме јако љути што то узме један народни посланик и назове то екоцидом! Ја и не знам шта је екоцид иако сам завршио Шумарски факултет – истакао је Бурсаћ.

Он је додао да ће у име Шумског газдинства Приједор тужити Вукановића јер се на “спорном снимку” виде стабла која су посјечена у санитарној штети.

– Нећу га тужити због тога што сам ја као дијете одрастао у тим шумама, него ћу га тужити зато што су 22 високообразована шумара из Шумског газдинства била ангажована на санирању тих штета, од њих су два доктора наука, пет је магистара шумарских наука и 16 је дипломираних инжењера шумарства. Зато што је он већи стручњак од нас свих шумара који воде Шумско газдинство Приједор, зато ћу га тужити за клевету и за изношење лажи – поручио је Бурсаћ.

Он је навео да је посланик Вукановић, као и било који други грађанин, могао упутити допис Јавном предузећу или Шумском газдинству Приједор и питати их шта се десило.

– И да му ми напишемо цијели одговор и пошаљемо, а не да даје такву квалификацију какву је дао. Због тога свега највљујем тужбу против њега, није дефинитивно у реду да он побија 22 стручњака из области шумарства само из Шумског газдинства, с тим што су два доктора наука из Истраживачко развојног и пројектног центра из Бањалуке дошли и децидно рекли шта треба да се уради са тим шумским културама -изјавио је он.

Бурсаћ каже да ова сјеча на Козари није самовоља Шумског газдинства те да од ње нема ни финансијске добити.

– Сијеку се искључиво стабла бора и смрче, значи ништа друго, ради се о површини од 85 хектара, ради се о чишћењу односно санирању штета које су настале у фебруару и марту 2018. године од снијега и вјетра. Ово траје двије године. Ово није нелегална сјеча, тачно је да је гола, чиста сјеча, међутим сјеча урађена по налогу службе који су радила два доктора шумарских наука, који су тачно наложили како и гдје и на који начин треба урадити – рекао је он.

Бурсаћ тврди да је све урађено потпуно по закону и да су сјечена поломљена, порушена и изваљана стабла која нису могла преживјети.

– Морало се сјећи, ово је санитарна сјеча, да се не зарази остала шума, то су четинари, ту иде онај фамозни поткорњак. Сјечама се приступило, озбиљним машинама, којима се то ради свугдје у свијету. Срећа да смо успјели наћи такве машине, да изведу радове на вријеме и у нормалним временским роковима – каже Бурсаћ.
Он тврди да би у случају да су се одлучили да жагама и тракторима обаве санитарну сјечу, она трајала и десет година те да би то било погубно за шуму. Бурсаћ наводи да се овом сјечом спрјечава еколошка катастрофа.

– За нас јесте еколошка катастрофа, али та коју је направио снијег. Ми санирамо те штете да би шуме и даље остале здраве, да се не би превише умножио поткорњак и да не дође до додатних и нових проблема. Слично невријеме погодило је Италију на много већем локалитету 2016. године, погодило Словенију, Хрватску и све земље у окружењу и нарочито развијену Европу зато што газдују више са културама него са шумама и са природном обновом. Ми газдујемо мање са културама, али не одоше никакава плућа наше земље -сматра први човјек приједорског Шумског газдинства.

Шумско газдинство Приједор газдује са 44.000 хектара шума и шумског земљишта. Бурсаћ објашњава да ова чиста сјеча на 85 хектара значи да је посјечено 0,19 одсто од укупних површина шума и шумског земљишта којим газдује Шумско газдинство Приједор.

– Јесте проблем, огроман проблем, не ради се ни због какве економске добити, зато што је калкулација показала да ћемо ми имати овдје само веће расходе него приходе. Приходи су мали зато што се ради о танким сортиментима, ниже вриједним сортиментима четинара. Док изведемо радове, урачунамо манипулативне наше трошкове, трошкове изградње пута до тих култура, трошкове који све то прате и док се то све пошуми, а најмање нам треба пет година да подижемо и одржавамо те културе, за тих пет година ћемо сигурно на овим захватима бити на губитку и преко 500.000 КМ – тврди он.

Бурсаћ додаје да је Шумско газдинство Приједор само у изградњу пута до локације на којој се врши сјеча уложило 470.000 КМ. Истиче да је ово Шумско газдинство у прошлој години посадило 85.500 садница. Од тога је на локалитету на којем се врши гола сјеча пошумљено 11.000 садница, односно 19,7 хектара. Бурсаћ најављује да ће у наредних годину до двије пошумити све то што је посјечено.

– И неће се више пошумљавати четинарима који су ту били, смрча и бор, већ пошумљавамо храстом китњаком који је ту практично од природе и са којим не би требало да буде проблема као што их сада имамо -закључује Бурсаћ.