Негативан став о уласку БиХ у НАТО изразило је 79,8 одсто испитаника из Републике Српске у истраживању које је од 3. до 7. фебруара спровео бањалучки Факултет политичких наука, што је знатно више у односу на исто истраживање спроведено у октобру прошле године, када је тај проценат износио 64,3 одсто.

У истом периоду повећао се и проценат испитаника који имају негативан став према уласку у Европску унију, јер је у октобарском истраживању негативан став имало 21,1 одсто анкетираних, док је у најновијем истраживању тај проценат порастао на 39,9 одсто.

- Дио испитаника, њих 9,1 одсто, даје условно подршку уласку у НАТО сматрајући да БиХ треба да уђе у Сјеверноатлантски савез само ако то учини Србија, док под истим условима улазак БиХ у ЕУ подржава 10,4 одсто испитаника - наведено је у истраживању које је спроведено телефоном на узорку од хиљаду испитаника из 30 локалних заједница широм Српске.

Као основни разлог противљењу уласку у НАТО чак 70,1 одсто испитаника наводи ратна дешавања током деведесетих година прошлог вијека, док остале разлоге против уласка у НАТО, попут тврдњи да тај војни савез не доприноси већој безбједности, да би се уласком у НАТО повећао ангажман војника из БиХ, те да политичке партије немају усаглашен став, наводи мање од пет одсто испитаника.

Резултати другог од три планирана истраживања у оквиру пројекта УГ ЕДА које спроводи ФПН показали су да кад је у питању однос према НАТО-у нема велике разлике по основу полне и старосне структуре испитаника и њихове школске спреме, јер и жене и мушкарци, и млади и средовјечни и старији испитаници, као и они са основном и средњом школом или факултетом имају једнако негативан однос према атлантским интеграцијама.

Када су у питању ставови према уласку БиХ у ЕУ, истраживање је показало да најмлађи (18-29 година) и најстарији испитаници (старији од 65 година) имају нешто позитивнији став о том питању од осталих испитаника, као и да факултетски образовани имају позитивнији став према ЕУ интеграцијама од испитаника са средњом стручном спремом и основном школом.

Декан бањалучког ФПН-а Ранка Ромић Перић каже да су резултати истраживања логични када се узму дешавања која су обиљежила рат у БиХ од 1992. до 1995. године.

- Поред тога, повећање процента испитаника који имају ригорознији став према НАТО интеграцијама добрим дијелом је изазван и медијском експанзијом у вези с тим да ли је дошло до потписивања Националног годишњег плана, односно АНП-а. Ми у РС знамо да није дошло до потписивања АНП-а, али то је заправо нешто што је обојило јавно мњење. То је сигурно појачало ставове наших грађана да од НАТО интеграција нема ништа и потврдило јавне политике Републике Српске које се воде на нивоу БиХ - каже Ромић Перић.

Фактори
Коаутор истраживања и доцент на бањалучком ФПН-у Александар Јанковић каже да одређени медијски догађаји могу да утичу на резултате истраживања, али објашњава да се ставови формирају под утицајем широког круга социјалних чинилаца.

- На формирање ставова утичу одрастање у одређеној средини, породична ситуација, друштвени контекст, лични фактори, мотивација појединца и низ других фактора - каже Јанковић.