БАЊАЛУКА - Народна скупштина Републике Српске усвојила је Информацију о неуставној трансформацији дејтонске структуре БиХ и утицају на положај и права Српске у којој се наводи да институције Републике Српске имају обавезу да инсистирају на досљедном спровођењу Дејтонског споразума, нарочито Анекса четири - Устава БиХ.

Посланици су јутрос усвојили закључке владајуће већине у којима се истиче да Народна скупштина одбацује све акте који су противуставни и нису у складу са Општим оквирним споразумом за мир у БиХ.

Народна скупштина Републике Српске наставиће да дјелује у складу са основним уставним начелом према којем је БиХ настала Дејтонским споразумом и према којем је састављена од два ентитета, Републике Српске и Федерације БиХ (ФБиХ).

Према усвојеним закључцима, ставови и активности који нису у складу са овим основним уставним начелом доводе до нарушавања уставноправног поретка БиХ, Републике Српске и ФБиХ, те угрожавају мир и стабилност.

У закључцима се наглашава да сваки удар на конститутивне народе и равноправне ентитете Народна скупштина Републике Српске сматра ударом на Дејтонски споразум и уставноправну структуру сложене државне заједнице БиХ, као и да ће Народна скупштина Републике Српске реаговати на све противправне и противуставне акте и активности домаћих и страних фактора усмјерене на урушавање и измјену Дејтонског споразума.

БиХ је настала сагласношћу Републике Српске и ФБиХ и само сагласношћу оба ентитета може и постојати, због тога је било каква тежња за измјеном сложене дејтонске структуре апсолутно недопустива и може довести до нежељених посљедица, истиче се у усвојеним закључцима.

Народна скупштина Републике Српске захтијева од страна потписница и свједока Дејтонског споразума, као и од свих представника међународне заједнице да реагују на доношење аката који позивају на разградњу Дејтонског споразума, као и на сваку активност која је противна његовим одредбама и принципима, те да омогуће покретање неопходних процедура којима ће се БиХ, Република Српска и ФБиХ вратити у предвиђене оквире овог међународног споразума.

У случају изостанка реакције страна потписница, свједока Дејтонског споразума и представника међународне заједнице на покушаје разградње Дејтонског споразума, Народна скупштина Републике Српске ће приступити доношењу новог Устава Републике Српске, о којем ће се изјаснити и грађани на референдуму. Нови Устав Републике Српске засниваће се на изворним принципима Дејтонског споразума и омогућиће Републици Српској поврат одузетих надлежности и функционисање у складу са Дејтонским споразумом, истиче се у закључцима.

Народна скупштина Републике Српске задужује надлежне институције Републике Српске да, без одгађања, предузму неопходне активности с циљем припреме свеобухватне информације о околностима и активностима које су довеле до доношења одлуке о давању сагласности Републике Српске на споразуме о формирању Закона о одбрани БиХ, Закона о индиректном опорезивању БиХ, Закона о Високом судском и тужилачком савјету БиХ, као и других закона којима су дерогиране надлежности Републике Српске, као и оних закона који су наметнути од високих представника у БиХ и којима се угрожава уставно-правни положај Српске загарантован Дејтонским споразумом.

У закључцима се напомиње да ће Народна скупштина Републике Српске реаговати у погледу одређивања будућег статуса Републике Српске у случају било каквих настојања противуставне територијалне реорганизације БиХ и било каквих активности на урушавању територијалне организације града Источно Сарајево, “као и у случају свих других активности усмјерених на трансформацију и деконструкцију Дејтонског споразума и структуру државне заједнице која је њим створена”.

Народна скупштина Републике Српске као носиоце суверенитета прихвата само ентитете и конститутивне народе у БиХ, те било какво наметање суверенитета изван тога има неуставан и антидејтонски карактер. БиХ посједује ограничени и изведени суверентитет који се огледа у дјеловању према трећим државама. Унутрашњи суверенитет припада Републици Српској и ФБиХ, наглашава се у закључцима.

С тим у вези, Народна скупштина Републике Српске, као најважније начело Дејтонског споразума и његовог Анекса четири истиче права конститутивних народа у складу са принципима Устава БиХ и међународних докумената који промовишу права народа, а који су дио уставног система у БиХ, укључујући и право на самоопредјељење, што у оквирима Дејтонског споразума подразумијева очување дејтонске структуре и широке аутономије ентитета.

Надлежности БиХ утврђене Уставом БиХ су ограничене и таксативно набројане у члану 3 тачка 1, док су надлежности ентитета све оне које Уставом БиХ нису изричито додијељене нивоу БиХ. То потврђују и механизми заштите ентитетских права као и права конститутивних народа.

У случају негирања права народа на самоопредјељење које је прокламовано Повељом УН и даљој подршци активностима које воде разградњи Дејтонског споразума, Република Српска задржава право да коначно одлучи о свом будућем статусу, наводи се у усвојеним закључцима.

Народна скупштина Републике Српске одбацује свако дјеловање које је усмјерено на измјену изворног Дејтонског споразума и његовог Анекса четири - Устава БиХ, који је темељ постојања и рада свих институција и званичника на нивоу БиХ, те ће, како се истиче, свако дјеловање које није у складу са Уставом БиХ у будућности имати одговарајућу реакцију из Републике Српске.

Дјеловање супротно ставовима Народне скупштине Републике Српске као највишег законодавног и уставноправног органа Републике Српске, сматраће се угрожавањем суверенитета и уставног поретка Републике Српске. Такве активности треба одредити као кривично дјело по Кривичном закону Републике Српске, додаје се у усвојеним закључцима.

Закључцима се обавезују представници Републике Српске у Предсједништву БиХ, у Представничком и у Дому народа Парламентарне скупштине БиХ и у Савјету министара, да не учествују у мијењању Пословника о раду и других аката на начин да се тим измјенама смањује број предвиђених српских гласова и гласова из Републике Српске за доношење одлука из њихове надлежности.

У усвојеним закључцима се наводи да је у БиХ годинама на дјелу систематска и нелегална унитаризација чињена неправним поступцима високог представника уз брутална кршења уставне структуре БиХ. Народна скупштина Републике Српске не прихвата активности које воде неуставној унитаризацији БиХ, те “захтијева од свих носилаца власти, како у Републици Српској, тако и у заједничким институцијама државне заједнице БиХ, да све своје активности усмјере на поврат уставних надлежности ентитета”.

Према усвојеним закључцима, Народна скупштина Републике Српске ће, сходно поштовању суверенитета и владавине права, покренути иницијативу за укидање Канцеларије високог представника.

“Постојање и дјеловање високог представника, као неизабраног страног званичника без икакве одговорности, који је присвојио неограничена извршна, законодавна и судска овлашћења која не подлијежу никаквој ревизији, представља кршење Анекса 10 Дејтонског споразума којим су јасно прописане надлежности високог представника”, истиче се у закључцима Народне скупштине Републике Српске.

Анекс 10 Дејтонског споразума којим је, сагласношћу ентитета који чине БиХ, установљена функција високог представника и дефинисан његов законски ауторитет, не садржи одредбе које му дају овлашћење да издаје било какве обавезујуће одлуке. Неприхватљив је и непродуктиван даљи останак и понашање високог представника у БиХ, чије изјаве чешће доприносе неспоразумима него споразумима у БиХ, додаје се у закључцима.

Народна скупштина Републике Српске одбацује “бонска овлашћења” високог представника као потпуно неуставна, незаконита и нелегитимна, будући да њихова примјена представља флагрантну повреду уставноправног поретка БиХ и кршење основних људских права, као и међународних инструмената за њихову заштиту.

Народна скупштина Републике Српске покренуће питање састава и начина рада Уставног суда БиХ, за који је наведено да нема легитимитет због присуства страних судија у саставу Уставног суда, који више политичким него правним дјеловањем наносе немјерљиву штету Републици Српској.

Према усвојеним закључцима, неприхватљиво је даље присуство страних судија у Уставном суду БиХ јер ниједна земља у свијету нема у свом уставном суду мјеста резервисана за стране судије, што само доказује да БиХ није суверена земља. Присуство страних судија у Уставном суду неспојиво је са опредијељеношћу за европску будућност БиХ. Уставни суд БиХ у пракси има и друге надлежности које су атипичне у модерном уставном судству, које још проширује, што је апсолутно недопустиво.

Влада Републике Српске задужена је да покрене преговоре са Владом ФБиХ с циљем ургентног усаглашавања закона о Уставном суду БиХ, којим ће бити регулисан његов састав и функционисање у складу са темељним принципима Устава БиХ, те “отклоњене све препреке за даљи напредак државне заједнице према ЕУ” и да у наредном периоду “припреми закон о рехабилитацији свих незаконито смијењених лица из Републике Српске који су смијењени одлукама високих представника”.

Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске и друге надлежне институције да покрену реформу институција правосуђа на нивоу БиХ - Суда БиХ, Тужилаштва БиХ и система Високог судског и тужилачког савјета, које је високи представник наметнуо незаконитим одлукама, супротно Уставу. Закон о Суду БиХ мора да спријечи проширену надлежност суда у односу на кривичне законе ентитета, те да омогући формирање независног апелационог суда чија ће надлежност бити ограничена на предмете Суда БиХ, додаје се у закључцима.

У закључцима Народне скупштине наводи се да су реформе нужне и да би се обезбиједило да Тужилаштво БиХ буде независно, одговорно и ослобођено доминације једне политичке странке или конститутивног народа или утицаја међународне заједнице. Ентитетске институције треба да имају овлашћења у погледу именовања и надзора над ентитетским судијама и тужиоцима, а надлежност у погледу судија и тужилаца на нивоу БиХ треба да буде равномјерно распоређена између ентитетских институција.

Влада Републике Српске задужена је да анализира ефекте неуставних преноса надлежности са ентитета на ниво БиХ, укључујући надлежности пренесене путем тзв. међуентитетских споразума у области одбране и индиректних пореза, те да о томе извијести Народну скупштину, с циљем покретања разговора између ентитета и легитимних представника конститутивних народа о преиспитивању њихове ефикасности.

Посебно, Народна скупштина Републике Српске задужује Владу Републике Српске да изврши припреме како би се омогућило евентуално издвајање из ПДВ система БиХ и отварање посебног рачуна за ПДВ Републике Српске, будући да радом Управе за индиректно опорезивање БиХ, као и начином расподјеле прикупљених средстава, настаје штета за Републику Српску и њене грађане.

Народна скупштина Републике Српске наставиће да дјелује у складу са Резолуцијом о заштити уставног поретка и војној неутралности којом се Република Српска обавезала на војну неутралност.

Парламент Републике Српске подржава сарадњу са НАТО-ом и њеним кључним чланицама на питањима безбједности, али се противи чланству БиХ у НАТО, најприје због тога што неприхватљивим сматра формирање НАТО границе према Србији, као и због огромних трошкова које би приступање овом савезу произвело за Републику Српску и БиХ. У случају насилних покушаја приступања БиХ НАТО савезу, Република Српска ће одржати референдум на којем ће грађани одлучити о чланству Републике Српске у било каквим војним савезима, наглашава се у закључцима.

Закључке су потписали шефови посланичких клубова СНСД-а, ДНС-а, СП-а, ДЕМОС-а, НДП-а и Уједињене Српске.

Након што су усвојени закључци, окончана је посебна сједница Народне скупштине Републике Српске.