„Иза мене су историјски пројекти и то је оно што моје опозиционе колеге из Херцеговине посебно фрустрира“ поручио је Илија Таминџија одговарајући на „оптужбе“ посланика ПДП-а Љубише Крунића. Таминџија је нагласио да заслуге за покретање и реализацију пројеката у источној Херцеговини припадају Влади Републике Српске која је подржала његове иницијативе. Фрустрацију опозиционих колега из Херцеговине, каже, разумије. Посебно колега из ПДП-а.
„Малоприје сам гледао статистичке показатеље из времена владавине ПДП-а. Само то да погледате ви не бисте имали снаге да се уопште јавите. Упоредите просјек плата, пензија за вријеме ваших Влада“- рекао је Таминџија колегама из Партије демократског прогреса. У Парламенту Српске поједини посланици из Херцеговине поново су апострофирали теме које не говоре о бољем животу становника овог дијела Српске нити отварају неке могућности да до тога дође. Опет су у фокусу биле теме из неког прошлог времена или неки лични анимозитети и фрустрације.
Прича о ФК“Леотар“ и „кривцу“ за његов фијаско коју је отворио посланик ПДП-а Љубиша Крунић, је тема која се по потреби „вади из нафталина“ и која служи за међусобне оптужбе. Сигурно је да би неко студиозно требало да се позабави овом темом и проблемом. А, кад би се то урадило како треба „криваца“ би било много и не би били из једне политичке гарнитуре. Зато је чак и непристојно да то питање “потеже“ било ко ко је директно или индиректно повезан са овом причом. Љубиша Крунић причао је и о посланичком успјеху „непознатог“ Таминџије у времену када је освојио први посланички мандат тврдећи да га прије тога није видио. На те опаске СНСД-ов Илија Таминџија подсјетио је Крунића да се знају још из Подгорице из времена док су на Факултетима стицали знања и да је то што изговара чиста неистина.
„У Херцеговини је велики гријех лаж“ нагласио је Илија Таминџија.
Ни ова тема не може донијети бољи стандард становницима овог дијела Српске из кога долазе Крунић и Таминџија. Посланици из Херцеговине бирани су да би у Народној Скупштини Републике Српске говорили о проблемима свог краја и начинима њиховог превазилажења, а не да би рјешавали међусобне размирице и
износили оптужбе једни о другима.
Неки од овдашњих посланика свој „наступ“ користе за личну промоцију, а понекад личе на аниматоре за забаву.
А, то свакако није и не смије бити њихов задатак.
Шта Ви мислите о овоме?