Novosti saznaju: Evropski parlament priprema dokumente o Dejtonskom sporazumu. Hrvati rade na tekstu koji se ugovara u Briselu

U EVROPSKOM parlamentu spremaju se dve rezolucije povodom dvadesete godišnjice potpisivanja Dejtonskog mirovnog sporazuma, a očekuje se da jedna bude oruđe Zapada za političku demontažu Republike Srpske o čemu se uveliko spekuliše u diplomatskim salonima, saznaju „Novosti“ iz svojih obaveštenih izvora u Briselu.

Prema našim informacijama, već sledeće nedelje počinju pripreme za podnošenje nacrta rezolucija na raspravu, koje će predložiti različite poslaničke grupe.

S jednom će izaći grupa evroposlanika koja podržava srpske interese, na čelu s Francuzem Emerikom Šopradom. Drugi predlog, koji ima mnogo više šansi za uspeh, sprema se na inicijativu nekih hrvatskih poslanika. Oni su se oko toga ovih dana dogovarali na neformalnom sastanku u Briselu.

Ovaj politički scenario umnogome podseća na scenario za diplomatsku igrariju oko rezolucije o Srebrenici koju su u julu Savetu bezbednosti UN podneli Britanci. I tada se, najpre, pokušalo s guranjem teksta na Ist Riveru, a kada je Rusija u SB rekla „njet“, dokument je prosleđen u Evropski parlament.

Dakle, po istom modelu se sada vodi igra i oko „Dejtona“. Naime, zapadne sile su neformalnim kanalima tokom avgusta „ispipavale teren“ da se rezolucija o sporazumu kojim je završen rat u BiH nađe na sednici SB UN. Ali, poučene iskustvom britanskog teksta o Srebrenici, odlučile su da se dokument pripremi u Evropskom parlamentu.

Osim simboličkog značaja, kako saznajemo, tekst bi praktično mogao da sadrži neku vrstu apela da se učvrsti centralna vlast Sarajava, što je, kako rezonuju zapadni moćnici, osnovni preduslov da BiH postane funkcionalna država.

I upravo u tim formulacijama i težnjama mogla bi da se krije „mina“ za temelje Republike Srpske, koja je upravo Dejtonskim sporazumom cementirana kao entitet. Tačno je da rezolucija, ako bude usvojena, ne proizvodi pravno obavezujuće dejstvo, ali bi bila zamajac za buduće političke atake na RS kojih su i te kako svesni i u Banjaluci i u Beogradu.

ISPITUJU STANJE U MEDIJIMA

Delegacija Evropskog parlamenta stiže u utorak u Srbiju gde će sa predstavnicima vlasti, opozicije, medija i NVO, razgovarati o stanju medija i ljudskih prava u Srbiji.

Jedanaestočlanu delegaciju predvodi Elmar Brok, predsedavajući Komiteta za inostrane odnose EP, a u toj grupi su i dva člana potkomiteta za ljudska prava. Kako je rekao hrvatski poslanik Jozo Radoš, jedan od primarnih ciljeva posete je prikupljanje informacija o stanju u medijima.

DVA MESECA PRIPREME
Rezolucije koje usvaja Evropski parlament nemaju izvršnu snagu, ali, ipak, predstavljaju zvanični dokument sa određenom težinom. Inače, potrebno je bar dva-tri meseca da inicijativa za rezoluciju prođe svu neophodnu proceduru da bi eventualno bila stavljena na glasanje.