Новости сазнају: Европски парламент припрема документе о Дејтонском споразуму. Хрвати раде на тексту који се уговара у Бриселу

У ЕВРОПСКОМ парламенту спремају се две резолуције поводом двадесете годишњице потписивања Дејтонског мировног споразума, а очекује се да једна буде оруђе Запада за политичку демонтажу Републике Српске о чему се увелико спекулише у дипломатским салонима, сазнају „Новости“ из својих обавештених извора у Бриселу.

Према нашим информацијама, већ следеће недеље почињу припреме за подношење нацрта резолуција на расправу, које ће предложити различите посланичке групе.

С једном ће изаћи група европосланика која подржава српске интересе, на челу с Французем Емериком Шопрадом. Други предлог, који има много више шанси за успех, спрема се на иницијативу неких хрватских посланика. Они су се око тога ових дана договарали на неформалном састанку у Бриселу.

Овај политички сценарио умногоме подсећа на сценарио за дипломатску играрију око резолуције о Сребреници коју су у јулу Савету безбедности УН поднели Британци. И тада се, најпре, покушало с гурањем текста на Ист Риверу, а када је Русија у СБ рекла „њет“, документ је прослеђен у Европски парламент.

Дакле, по истом моделу се сада води игра и око „Дејтона“. Наиме, западне силе су неформалним каналима током августа „испипавале терен“ да се резолуција о споразуму којим је завршен рат у БиХ нађе на седници СБ УН. Али, поучене искуством британског текста о Сребреници, одлучиле су да се документ припреми у Европском парламенту.

Осим симболичког значаја, како сазнајемо, текст би практично могао да садржи неку врсту апела да се учврсти централна власт Сарајава, што је, како резонују западни моћници, основни предуслов да БиХ постане функционална држава.

И управо у тим формулацијама и тежњама могла би да се крије „мина“ за темеље Републике Српске, која је управо Дејтонским споразумом цементирана као ентитет. Тачно је да резолуција, ако буде усвојена, не производи правно обавезујуће дејство, али би била замајац за будуће политичке атаке на РС којих су и те како свесни и у Бањалуци и у Београду.

ИСПИТУЈУ СТАЊЕ У МЕДИЈИМА

Делегација Европског парламента стиже у уторак у Србију где ће са представницима власти, опозиције, медија и НВО, разговарати о стању медија и људских права у Србији.

Једанаесточлану делегацију предводи Елмар Брок, председавајући Комитета за иностране односе ЕП, а у тој групи су и два члана поткомитета за људска права. Како је рекао хрватски посланик Јозо Радош, један од примарних циљева посете је прикупљање информација о стању у медијима.

ДВА МЕСЕЦА ПРИПРЕМЕ
Резолуције које усваја Европски парламент немају извршну снагу, али, ипак, представљају званични документ са одређеном тежином. Иначе, потребно је бар два-три месеца да иницијатива за резолуцију прође сву неопходну процедуру да би евентуално била стављена на гласање.