Једина правична пресуда коју судско вијеће у Хагу може да изрекне Радовану Kараџићу јесте ослобађајућа, или да укине првостепену, док би осуђујућа пресуда могла чак да има политичке посљедице - упозоравају из Републике Српске.

Директор Републичког центра за истраживање рата и ратних злочина, Милорад Kојић подсјећа да су се и раније иницијативе, попут оне за укидање 9. јануара Дана Републике Српске, позивале на осуђујуће пресуде Хашког трибунала или Суда БиХ.

"Па и на крају ова иницијатива која још није званична, али која би могла бити званична, око укидања имена Републике Српске, опет се реферира на пресуде Хашког трибунала и пресуде домаћих правосудних институција, што значи да ће сигурно одређени политички кругови и покушати да ту пресуду искористе ако буде негативна. Ако буде заснована на чињеницама и доказима, ја сам сигуран да ће најмање бити враћена на поновно суђење или да ће први предсједник Kараџић бити ослобођен", каже Милорад Kојић, директор Републичког центра за истраживање рата, ратних злочина и тражења несталих лица Републике Српске.

И адвокат Радована Kараџича, Горан Петронијевић упозорава да је изречена осуђујућа пресуда заснована на компромитованим доказима из других процеса, па и индицијама. Управо се индиција и политичких одлука прибојавају и српски члан Предсједништва БиХ Милорад Додик и предсједник Републике Српске Жељка Цвијановић.

"Међународно судовање, врло често и оно судовање на нивоу Босне и Херцеговине, ишло је по једној матрици, углавном сте имали политичке одлуке које су претходно донесене, прављен је политички оквир, а онда се правосудним одлукама попуњавао тај политички оквир и као резултат тога данас имате и огромн о неповјерење кад је у питању судовање", каже Жељка Цвијановић, предсједник Републике Српске.

Први предсједник Републике Српске Радован Kараџић 2016. године у Хагу је проглашен кривим по 10, од укупно 11 тачака оптужнице. Првостепеном неправоснажном пресудом осуђен је за злочин у Сребреници и злочин против човјечности у БиХ, али је ослобођен оптужби за геноцид у седам општина у БиХ од 1992. до 1995. године.