Сутра се навршава 27 година од доношења првог Устава Републике Српске, једног од најважнијих конститутивних аката, који су били основ за њено стварање.

Први храбар корак српских посланика у Сарајеву и њихова историјска одлука да оснују Скупштину српског народа означили су стварање Републике. 

Скупштина српског народа у БиХ основана је 24. октобра 1991. године, након што су 14. октобра српски посланици прегласани у Скупштини тадашње СР БиХ. 

Скупштина је расписала плебисцит о останку српског народа у тадашњој заједничкој држави Југославији на којем су се Срби у БиХ готово 100 одсто изјаснили за ту опцију. 

Муслимани и Хрвати нису признали резултат плебисцита, послије чега су сви српски посланици из свих странака у Скупштини СР БиХ наставили рад у Скупштини српског народа и почели доношење аката којима је конституисана Република Српска. 

Од десетак конститутивних аката који су уставноправна основа за стварање Републике Српске, два су најбитнија - Декларација о проглашењу Републике Српске и Устав Републике Српске. 

Скупштина српског народа БиХ Декларацију је донијела 9. јануара 1992, а Устав 28. фебруара 1992. године. 

Једногласно усвојен на темељима Декларације о оснивању, први Устав Републике Српске гарантовао је пуну равноправност и једнакост народа и грађана Републике. 

Као највиши конститутивни правни акт утврдио је тип уређења, систем оргнизације власти и све друге полуге система, а истог дана донесен је и Уставни закон који је омогућио његову примјену и функционисање саме Републике. 

Устав је донесен с првобитном намјером да се спријечи прерано признање БиХ и да се међународни фактори упозоре и уразуме да почну да воде озбиљне разговоре о унутрашњем уређењу БиХ, јер оно које је постојало по Уставу БиХ из 1974. није могло одржати унутрашњи мир и националну равнотежу. 

Устав је најважнији документ који потврђује континуитет постојања и функционисања демократских институција и државотворности Републике Српске у оквиру БиХ. 

Највиши правни акт Републике Српске, који је уз одређене амандмане и данас на снази, донесен је прије избијања трагичних сукоба и једностраног бошњачког и хрватског проглашења независности БиХ, а након референдума о независности БиХ који је одржан 1. марта и на којем нису учествовали Срби. 

Дио одредби Устава рађен је аутономно у Народној скупштини, а дио је наметала међународна заједница. Међу измјенама су и оне које су се односиле на ограничавање надлежности Српске у корист заједничких органа БиХ, као и успостављање Вијећа народа. 

Скупштина српског народа радила је у Сарајеву од 24. октобра 1991. године, све док јој није онемогућен рад и запријетила физичка опасност за посланике и функционере. 

Током марта 1992. године Скупштина је своје сједиште дислоцирала у Пале, гдје је настављен њен рад и даље конституисање Републике Српске.