Желим да покушамо да направимо нешто што није пропало, да покушамо да изградимо неки систем у БиХ који може да функционише. База тог система је дејтонско уређење... Политика се мора водити на бази написаних наших права, а наша права су огромна и ми желимо да се то види. Мислим да ће сада морати да науче лекцију да смо ми тамо примарно представници Републике Српске, а тек онда да смо спремни да разговарамо...

Предсједавајући Предсједништва БиХ Милорад Додик поручио је да ће се у БиХ морати повести дијалог о наметнутим рјешењима високих представника јер у супротном не види разлог да БиХ постоји.

Додик је оцијенио да су то "обични преваранти" у лику високог представника који су скрнавили дејтонски уставни поредак у БиХ, те да нико не може рачуна да ће бити прихваћено оно што је насиљем високог представника учињено у БиХ.

"Свака врста приче да ми прихватимо легитимитет наметних рјешења високих представника апсолутно не долази у обзир. Зато морамо да ствар доведемо на почетак и да поново преговарамо о тим стварима. Иначе, ја не видим разлог да БиХ уопште постоји", рекао је Додик у интервјуу Новинској агенцији Републике Српске - СРНА.

Додик је напоменуо да српска страна годинама указује на то да се овдје не може рачунати на добре намјере међународног фактора и да се може рачунати само на правно и политичко насиље, које су упражњавали високи представници.

"Ниједан наметнути закон високих представника није био воља Републике Српске. Једно вријеме смо наивно вјеровали онима из међународне заједнице који су нам говорили да то усвојимо, па онда можете да мијењате. Из те неке наивности, признајем да је тога било, усвајали смо неке законе, а сада Бошњаци више не желе да дискутују о томе и постоји немогућност да се то мијења", објаснио је Додик.

Он је нагласио да неке од функција не могу да буду договорене, али све оне морају да буду модификоване - као што су суд и тужилаштво који су наметнути без икаквог уставног основа.

"Правосуђе је потпуно девастирано. Ми немамо правосудни систем у БиХ. Имамо корумпиран систем који иде од тога да је подложан само контроли странаца и ничему другом. То говори о томе да је њихов промашај библијских размјера што се тиче изградње функционалне БиХ, а сада из комодитета који имају они би нама држали лекцију како су криви локални људи", истакао је члан Предсједништва БиХ из Републике Српске.

Он је навео да су високи представници направили каљугу из које ће се БиХ тешко извући, оставили наметнута рјешења, а иза тога је стајала огромна машинерија међународне заједнице.

Додик је рекао да сада у Предсједништву наилази на причу о раније успостављеним процедурама и много чему другом, што није тачно. "Уништен је Устав, уништен је Дејтон, то је примарно. То што су они доносили неке подзаконске акте и покушали да тамо свако одлучује о свачему то уопште не значи да ће бити функционално", поручио је Додик.

Ако не раде легитимно изабрани представници у складу са политичким системом, изборним системом у БиХ, Додик каже да онда ту нема ни државе.

"Ми не бјежимо од тога да БиХ задржи своје Дејтонске оквире, али не наметнуте. Високи представник је међународни криминалац који је кршио Дејтонски мировно споразум у чему је највише предњачио Педи Ешдаун, а сада држи лекције Хрватској шта треба да се уради, умјесто да одговара на међународном суду за кршење међународног права", истакао је Додик.

Он је додао да је било вријеме да коначно заћути или да га неке озбиљне земље, као што су Србија или Хрватска, туже за кршење међународног права.

"То би била права мјера односа према њему. Он је скрнавио БиХ и задао јој смртни ударац, зато сада покушава да је брани", напоменуо је Додик.

Он је додао да му је драго што су Хрватска и Хрвати схватили куда води концепт тих међународних оквира који су Хрвате потпуно девастирали као политички народ у БиХ, те да се зато и може десити то што се дешава да се мимо њихове воље, гласовима Бошњака бира се хрватски члан Предсједништва.

Говорећи о провј сједници Предсједништва БиХ коју је заказао за сриједу, 1. децембра, Додик је рекао да ће једна од тачака дневног реда бити и смјена амбасадора.

Према његовим ријечима, значајан број људи који су сада у дипломатско-конзуларној мрежи у име Срба треба да буде замијењен новим именима, те објаснио да, када се промијени Предсједништво, мијењају се и људи у тим структурама, што није само специфичност овдје већ свуда у свијету.

Он је рекао да су неки од амбасадор радили веома лоше за Републику Српску као што је амбасадор у Израелу која је у име српског народа учинила све да поквари односе између Републике Српске и Израела, пажљиво грађене претходних година до њеног доласка.

Додик је навео да је она учинила све да се, скривена иза сарајевске политике, потпуно дискредитују српска национална питања и Република Српска.

"Видјећу на који начин ћу још додатно реаговати. Видим да она не одустаје од полемике о тој теми. Сама чињеница да је учинила све да представљање Републике Српске у Израелу буде занемарено или окарактерисано као лоше довољан је разлог да изгуби било какву подршку и повјерење", истакао је Додик.

Он је додао да ту није ријеч само о различитим политичким опцијама, већ о причама о намјери да се Републици Српској нанесе зло, а да је она то беспријекорно чинила све вријеме.

Додик је додао да и неким другим мјестима није било "адекватности", те оцијенио да су била непотребна нека именовања на брзину и да то све треба да се доведе у ред.

Он је појаснио да, према Уставу Републике Српске, предсједник Републике води рачуна о именовањима, предлагањима. "Оно што смо ми урадили јесте да се афирмише члан 80 Устава који предсједнику Републике даје то право, као и нека друга која ћемо касније у току нашег заједничког рада чинити", додао је Додик.

Додик је рекао да ће, осим смјене амбасадора, на дневном реду предстојеће сједнице Предсједиштва бити и нека питања везана за европске интеграције са жељом да се дође до заједничке изјаве.

"Наше повјерење у ЕУ је урушено тиме да су подржали попис који је био спекулативно представљен на ниову заједничких институција. Сада имамо проблема са упитником који би требало да се попуни, али са лажним подацима то веома тешко иде", каже предсједавајући Предсједништва БиХ.

На тој сједници, каже он, Предсједиштво ће се бавити и низом других међународних питања, као и питањем представљања заставе Републике Српске.

"Ако неко мисли да имам проблем са законом онда други имају проблем са Уставом и Дејтонским споразумом. Члан 3 Устава каже да је БиХ састављена од два равноправна енитета - Федерације БиХ и Републике Српске. Када ствар доведете до краја видјећете да је тамо истакнута застава БиХ и ФБиХ, а Републике Српске нема, та равноправност је угрожена и у наредном времену ћемо покушати да дођемо до неког рјешења", нагласио је Додик.

Он је навео да је бошњачки члан Предсједништва БиХ Шефик Џаферовић дошао као чувар постигнућа на бази насиља високих представника и баштини оно што је бошњачко, односно што је сарајевски политички круг.

"То није ништа чудно, али је веома јасно да су у прошлости покушали да ограниче и да минимизирају Дејтон о коме он нешто прича. Врхунска ствар тумачења Дејтона је то да је БиХ састављена од два равноправна ентитета, а та равноправност се мора исказати кроз све", поручио је Додик, те напоменуо да заједнички органи БиХ нису државни како се то жели представити.

Он је навео да је видио да Џаферовић жели да настави са старом праксом достигнутих, отетих овлаштења пренесених на ниво БиХ, али мора да рачуна да је на другој страни једна структура која не жели да наметнуто прихвати.

Додик је поновио да он није Босанац, већ Србин који долази из Републике Српске, која му је база и гдје је изабран за члана заједничког Предсједништва.

"Тамо сам, прије свега, српски члан Предсједништва, па тек онда члан Предсједништва", каже Додик.

Он је подсјетио да је Република Српска имала циљ да буде независна држава, да су 1992. године, одлуке које су доносили о њеном формирању, биле мотивисане независношћу, али да је три године касније због низа конкретних међународних околности прихваћен концепт дејтонске БиХ која је морала да буде договорена прије него је формиран Дејтонски мировни споразум.

Додик је напоменуо како ће у Сарајеву да кажу да је у Дејтону успостављен само мир, али да никада нису признали дејтонску структуру, већ су упорно покушали да то девастирају.

Он је рекао да су користили високог представника, који је чинио све да Бошњацима наметне органе које желе, а да се тражи нова структура Срба, који ће доћи за неколико година, као што је већ било, те направити искорак даље тако да потпуно девастирају позицију Републике Српске.

"Овој гарнитури политичара у Републици Српској није могуће да на тај начин воде политику. Политика се мора водити на бази написаних наших права, а наша права су огромна и ми желимо да се то види... Мислим да ће сада морати на науче лекцију да смо ми тамо примарно представници Републике Српске, а тек онда да смо спремни да разговарамо", категоричан је Додик.

О формирању Савјета министара БиХ, Додик каже да је СНСД, чији је лидер, разговарао само са ХДЗ-ом

"Мислим да готово и нема разлога. Нама припада тамо шта припада. Можда један састанак око саме структуре Савјета министара, али примарно је да се сачека и да се види... Наш кључни партнер је ХДЗ и ми ћемо остати и том чврстом партнерству", рекао је Додик.

Он је додао да ће Зоран Тегелтија бити кандидат за предсједавајућег Савјета министара, јер то мјесто припада Србима, а да све остало долази из блока који је окупљен око СНСД-а.

Одговарајући на питање шта може да као председавајући Предсједништва БиХ учини да Срби у Федерацији постану конститутиван народ, Додик је рекао да је потребно да се тамо прво промијени и прилагоди устав, те да сматра да ће то сада ићи далеко брже него раније.

Говорећи о састанку са замјеником помоћника америчког државног секретара за југоисточну Европу Метју Палмером, Додик је рекао да је Америка моћна земља и да добри односи са њом треба да буду приоритети.

"Разговарали смо о свим тим темама, од наших међусобних односа. Они су хтјели да мене увјере у њихове добре намјере. Ја сам пун примјера њихових лоших намјера и лоших послова у БиХ које су они чинили у прошлости. Али не можемо игнорисати чињеницу да је Америка у том присутна и да с њом треба у будућности радити", рекао је Додик, али је напоменуо да му санкције не сметају и да боље живи откако их је добио.

О новом америчком амбасадору каже да не очекује његов интервенционизам и да ће му се супроставити свуда гдје буде упетљан у рад локалних органа.

Додик је оцијенио и да странци у односима према према Србији, подржавајући Приштину на начин да крши међународне уговоре, као што је Цефта, чине лоше читавој безбједности Балкана и да једна острашћена политика Приштине у виду њихових представника доводи у позицију да се откажу сви међународни аранжмани на овом простору.

Према његовим ријечима, видљиво је, како то и предсједник Србије Александар Вучић каже, да су они, Приштина, миљеници, великих земаља које вербално говоре да то није у реду, али ништа не чине да их зауставе у њиховим незаконитим радњама.

"Они очигледно покушавају да реализују ранији концепт који је уперен искључиво против Србије и српског народа на читавом овом простору", сматра Додик.

Када је ријеч о протестима такозваних "жутих прслука", Додик сматра да европска политичка јавност или политичка елита игнорише многе ствари које су везане за незадовољство, те да то демантује једну врсту приче о стабилном уређењу саме Европе.

"Видљиво је да ти протести тамо немају неку политичку организацију или политичку структуру, немају лидера. Они су мотивисани углавном покретом преко друштвених мрежа који су довели до незадовољства. Али једна фрапантна ствар огледа се у чињеници, бар оно што медији говоре, да 72 одсто Француза подржава тај покрет 'жутих прслука'. У том погледу, за мене као политолога је то веома важна прича, а наравно да је важна и са становништа онога шта ја обављам", оцијенио је Додик у интервјуу Срни.