Пребројавањем гласачких листића, доспјелих поштом, и гласова прикупљених изван редовних бирачких мјеста, приводи се крају изборни процес у БиХ. Већих промјена није било, а углавном је повећана предност Додика, Цвијановићеве и СНСД-а, у односу на остале кандидате.

У трци за српског члана Предсједништва БиХ, Милорад Додик повећао је предност у односу на Младена Иванића, и она сада износи око 76 000 гласова. Када је ријеч о гласовима из иностранства, Додик је добио близу 4 800 гласова више од Иванића, а око стотину гласова више добио је и пребројавањем прикупљених гласова у одсуству, мобилних тимова и ДКП-а.

Када је ријеч о избору за предсједника Републике Српске, и ту је кандидаткиња СНСД-а Жељка Цвијановић повећала предност у односу на главног противкандидата, Вукоту Говедарицу. Тренутно има око 34 и по хиљаде гласова више. Цвијановићева је, такође, освојила око 5000 гласова више пребројавњем и гласова пристиглих поштом и изван бирачких мјеста, а велики број гласова поштом освојили су и Рамиз Салкић и Јосип Јерковић, који ће највјероватније бити нови потпредсједници Српске.

Убједљиво највише гласова поштом у изборима за Парламентарну скупштину БиХ добио је СНСД, нешто више од 9000, а на другом мјесту је СДА, која је освојила близу 4500 гласова. Слиједе за тим СДП, СДС, ДНС и ПДП, али то није битније утицало на коначни збир, по којем је СНСД укупно освовјио близу 40 одсто гласова.

Највише гласова СНСД је освојио и за Народну скупштину Републике Српске, а тај тренд задржан је након пребројавања накнадно пристиглих гласова. СНСД је поштом добио нових око 6000 гласова, а одмах иза њих су Колаиција Заједно за БиХ са 4 и по и Проевропски блок, са близу 3000 гласова. Око двије хиљаде гласова добили су СДС, социјалисти и ДНС, а ПДП дупло мање од тога. Као и у претходним случајевима, ни у Народној скупштини Републике Српске ови гласови неће битније утицати на коначни распоред снага.