Церемонија затварања Међународног суда за бившу Југославију, познатијег као Хашки трибунал, одржаће се данас.

Десет дана касније и званично ће бити затворен, односно престаће да постоји.

Церемонији ће присуствовати званичници из Србије, као и из бивших југословенских република, чији су држављани током протекле 24 године просецуирани пред тим судом који је 25. маја 1993. године основао Савјет безбједности Уједињених нација ради гоњења починилаца ратних злочина на територији бивше Југославије.

Трибунал је са радом престао 30. новембра окончавши све првостепене поступке, а његов рад је наставо такозвани Механизам за међународне кривичне судове који ће окончати све преостале жалбене поступке.

Дан раније, 29. новембра, Жалбено вијеће трибунала изрекло је правоснажну пресуду у случају "Прлић", а објављивање те одлуке памтиће се по самоубиству једног од оптужених Слободана Праљка који је, кад је чуо да му је потврђена казна од 20 година затвора за злочине над муслиманима у Босни и Херцеговини, испио отров у судници.

Недјељу дана прије тога, Трибунал је генералу Војске Републике Српске Ратку Младићу изрекао казну доживотног затвора. Током више од 24 године рада Трибунал је процесуирао 161 оптуженог, од којих су више од половине били Срби из војног и политичког живота Србије и Републике Српске.

Како је Танјугу речено у Трибуналу, у оквиру припрема за затварање, Трибунал је у претходне двије године организовао низ скупова о свом насљеђу како би другима омогућио да његова достигнућа користе као основу за даљи рад.

Механизам за међународне кривичне судове (ММКС) основао је Савјет безбједности УН како би завршио преостале функције Трибунала. Он ће окончати жалбене поступке против Радована Караџића, Војислава Шешеља, Ратка Младића, као и поновљено суђење Јовици Станишићу и Франку Симатовићу, а преузео је и кривично гоњење Вјерице Радете и Петра Јојића чије изручење није одобрило српско правосуђе.

Упркос "селективној правди" коју су дијелили свих ових година осуђујући претежно Србе, у Хашком трибуналу тврде да су поносни на свој рад. "Међународни суд за бившу Југославију је изузетно поносан на то што је пресудио или на други начин привео правди свако од 161 лица против којих је тужилац подигао оптужнице за злочине почињене на територији бивше Југославије током сукоба деведесетих година XX вијека", навели су раније у том суду.

Србима, који су чинили војни и политички врх тадашње Србије и Републике Српске је пред тим судом изречено укупно 1.200 година затвора. Са друге стране, Хашко тужилаштво је, кад је ријеч о представницима других народа укључених у сукобе, оптужило махом вође паравојних и терористичких организација који су након суђења ослобађани од оптужби, попут Насера Орића, Рамуша Харадинаја, Анте Готовине, Младена Маркача...

Један од тројице главних актера у ратним сукобима због којих је Трибунал основан - некадашњи предсједник Србије и СРЈ Југославије Слободан Милошевић, умро је 2005. у притворској јединици тог трибунала, док су друга два актера, из Хрватске и Босне и Херцеговине, Фрањо Туђман и Алија Изетбеговић, избјегла међународну правду, јер су у међувремену преминули.

Против Изетбеговића је била подигнута оптужница, док је, према ријечима тадашње главне тужитељке Трибунала Карле дел Понте, против Туђмана била у припреми.

Када је ријеч о насљеђу овог међународног суда, Савјет безбједности Уједињених нација је 2010. године Резолуцијом 1966 Трибуналу дао мандат да омогући оснивање информационих и документационих центара у државама бивше Југославије. Ти центри ће омогућавати дигитални приступ електронским примјерцима свих јавних списа и архивског материјала Трибунала.

Ти списи представљају извор информација о раду Међународног суда као и о догађајима који су се догодили у бившој Југославији током сукоба деведесетих година XX вијека.