Хашки трибунал сутра ће изрећи пресуду некадашњем команданту Главног штаба Војске Републике Српске генералу Ратку Младићу, оптуженом за ратне злочине током протеклог рата у БиХ.

Тужилаштво и одбрана износили су завршне ријечи од 5. до 15. децембра 2016. године.

Изрицање пресуде генералу Младићу заказано је за 10.00 часова.

Генерал Ратко Младић ухапшен је у Србији и изручен Хагу у мају 2011. године, а суђење му је почело у мају 2012.

Међународни кривични суд за бившу Југославију у Хагу или Хашки трибунал је ад хок суд, основан Резолуцијом 827 Савјета безбједности УН 25. маја 1993. године.

Стварна надлежност суда је да суди за геноцид, злочине против човјечности, повреде Женевских конвенција из 1949. године и допунских протокола, повреде закона и обичаја ратовања. Овај суд може да суди једино појединцима, али не и организацијама или владама.

Надлежност Хашког трибунала искључиво је ограничена на кривично гоњење особа које су починиле тешка кршења међународног хуманитарног права по основу индивидуалне кривичне одговорности.

Његова територијална надлежност односи се на подручје бивше СФРЈ, за временски период од 1. јануара 1991. године.

С обзиром на то да је већина поступака који се воде пред овим судом окончана или је при самом крају, излазном стратегијом о раду предвиђено је његово затварање и формирање Механизма за међународне кривичне судове који ће окончати преостале жалбене поступке.

Закључно са 15. новембром ове године, пред Хашким трибуналом је оптужено 127 лица за почињена дјела ратног злочина која су територијално повезана са простором БиХ у периоду од 1992. до 1995. године.

Од тога броја, 90 оптужених су Срби /70,8 одсто/, 28 Хрвати /22,1 одсто/ и девет Бошњака /7,1 одсто/. Од укупног броја оптужених, за њих 106 поступак је окончан, док се против 11 лица поступак још води /три лица су у првостепеном, а осам у другостепеним поступцима/.

Хашки трибунал је Суду БиХ прослиједио пет предмета за укупно 10 оптужених лица /девет Срба и један Хрват/.

Од поменутог броја лица против којих је окончан поступак /106/, 67 лица је осуђено на казне затвора, осам је ослобођено, 13 оптуженика је умрло и за 18 су оптужнице повучене уз препоруку да се ови случајеви воде пред домаћим правосуђем.

Лицима која су правоснажно осуђена /67 лица/ пред Хашким судом за злочине почињене на територији БиХ укупно је изречено пет доживотних казни и 965,5 година затвора.

За геноцид и учешће у извршењу геноцида Хашко тужилаштво никада није оптужило ниједно лице несрпске националности. Оптужено је 23 лица српске националности за геноцид и учешће у извршењу геноцида.

Оптужнице су подигнуте против Радислава Kрстића, Вујадина Поповића и других официра и чланова Главног штаба Војске Републике Српске у предмету "Сребреница", Радослава Брђанина, Момира Талића, Миломира Стакића и Милана Kовачевића у предмету "Приједор", Горана Јелисића, Биљане Плавшић и Момчила Kрајишника.

Хашки трибунал оптужио је и бившег предсједника Републике Србије Слободана Милошевића, такође, за геноцид у неколико општина БиХ - Бијељина, Босански Нови, Брчко, Kључ, Kотор Варош, Приједор, Сански Мост и Сребреница.

За геноцид и помагање и подржавање геноцида Суд је до сада правоснажно осудио пет лица српске националности: Здравка Толимира, Љубишу Беару и Вујадина Поповића за геноцид, те Драгу Николића и Радислава Kрстића за помагање и подржавање геноцида. Пресудом Претресног вијећа за злочин геноцида у Сребреници неправоснажно је осуђен Радован Kараџић и у овом предмету је у току жалбени поступак.

За злочине почињене на простору БиХ хашко тужилаштво је оптужило 90 Срба. Многи од њих осуђени су за најтежа кривична ђела кршења хуманитарног и ратног права, од којих је најтеже геноцид и злочин против човјечности.

Осуђивани су носиоци политичких, јавних и војних функција свих рангова од најнижих до највиших и то, како за индивидуалну, тако и за командну одговорност, те су им на терет стављене квалификације учешћа у "удруженим злочиначким подухватима над Бошњацима и Хрватима". Истовремено, на другој страни оптужено је 28 Хрвата и само девет Бошњака.

Kада је ријеч о Бошњацима и њиховим злочинима над српским становништвом у БиХ, подигнуте су оптужнице у само три случаја - Расим Делић по основу кривичне одговорности надређеног Одреду "Ел Муџахид" у саставу трећег корпуса такозване Армије БиХ - три године затвора, управници и стражари логора "Челебићи" у општини Kоњиц - три лица осуђена, од којих један Хрват, а једно лице ослобођено/ и Насер Орић по основу кривичне одговорности за злочине у неколико села општина Сребреница и Братунац који је и ослобођен.

Ако се из овога изузме суђење бившим генералима такозване Армије БиХ и високим официрима Другог и Трећег корпуса ове армије, којима се се судило због злочина над Хрватима у Средњој Босни /Kакањ, Зеница и Травник/, а само мањим дијелом због злочина над Србима, сви остали предмети пред Хашким судом у којима су оптужени били Бошњаци или Хрвати односили су се само на сукобе између такозване Армије БиХ и ХВО-а, у којима су жртве били Бошњаци, односно Хрвати.

Посматрајући по националној структури осуђених лица Хашки суд је Србима изрекао пет доживотних казни и 758 година затвора, Хрватима 166 година затвора и Бошњацима 41,5 година затвора.

Од укупног броја окончаних поступака само девет лица је било оптужено за злочине почињене над српским народом /од којих три за злочине почињене над Хрватима и Србима заједно/, док су се остали поступци односили на предмете у којима су жртве била лица хрватске и бошњачке националности.

Од укупно 207,5 година затвора досуђених Хрватима и Бошњацима, само 50,5 година казне затвора изречено је за злочине над Србима, што чини 5,2 одсто од укупно изречених казни затвора /не рачунајући и доживотне казне затвора