Највеће повећање пореза на имовину стигло на адресе власника станова који живе у централним градским зонама.

После прошлогодишњег шока када су Београђани добили решења за порез на имовину увећана до 80 одсто, уследило је ново изненађење јер и у 2015. долазе  увећани износи за овај намет. Нове уплатнице ових дана стижу становницима Врачара, Старог града, Новог Београда, Лазаревца, Чукарице, Барајева, Звездаре, док би остале требало да буду уручeне до 11. јуна.

Градске власти нису мењале пореску стопу, али јесу просечну тржишну вредност квадратног метра која се користи за обрачунавање пореза на имовину. Тако је у Београду цена квадрата увећана од 2.000 до 15.500 динара.

Пореско решење власника стана од 50 квадрата у трећој зони увећано је за око 800 динара, док ће власник куће од 100 квадрата, на пример, у Пиносави, која припада шестој зони, платити 1.000 динара више. Ипак, нове ценовнике су највише на својој кожи осетили власници некретнина у првој и другој зони. Реч је о Старом граду, Врачару, делу Новог Београда и старог језгра Земуна у коме су цене квадрата повећане за 15.500 динара. Тако ће, на пример, власнику стана од 60 квадратних метара на Дорћолу ново пореско решење бити увећано за 2.500 динара.

У другој зони, коју чине центар Палилуле, делови Звездаре, Вождовца, Чукарице ближе центру, блокови 45, 61–64 у Новом Београду, вредност квадрата скочила је за 10.700 динара, па је становницима ових делова града порез увећан за око 10 одсто.

Осим промене просечне цене квадрата, новина има и у зонирању града, што такође може утицати на повећање износа који треба да се плати на име пореза на имовину. Уведена је нова зона улазних праваца на прилазима Београду којој припадају Панчевачки пут, Бубањ поток, Ибарска магистрала, привредна зона Сурчин и Добановци, правци ка Раљи и Новом Саду. Тамо је квадратни метар стана процењен на 81.030 динара, а куће 76.500 динара.  

Обвезници који прелазе из треће зоне у зону улазних праваца могу да очекују смањење пореза за неколико процената, док обвезнике који прелазе из четврте зоне очекује повећање тог намета за десет и више процената. Већим пореским решењима могу да се надају и становници на потезу од Славије до „Београђанке”, који су из прве прешли у екстра зону.

Ове промене су наљутиле Београђане. Јасно је да Пореска управа, то јест локална администрација просечну цену квадрата непокретности у одређеној зони рачуна на основу купопродајних уговора, али не звучи логично да та цена расте у тренутку када вредност некретнина из дана у дан пада. Агенти за некретнине тврде да су у прошлој години цене пале за двадесетак одсто, управо за онолико за колико их је управа града повећала. Порески стручњаци међутим скрећу пажњу на две чињенице. Прво, да према закону о порезу на имовину који се примењује од прошле године – локалне самоуправе више немају ограничење колико ће повећавати порез на имовину. Друго, ове и овакве просечне вредности, како год да се одређују и ма колико изгледало да су високе – и даље нису реалне. Тако да је циљ повећања просечне цене квадрата њено приближавање реалној тржишној вредности, јер се годинама говорило да је пореска основица потцењена. 

Промена у односу на раније важеће прописе огледа се у начину утврђивања пореске основице. По старом закону пореска основица је утврђивана на основу просечне цене квадратног метра непокретности на нивоу јединице локалне самоуправе, уз корективне елементе, то јест коефицијент квалитета, зоне и амортизације.

По закону који се примењује од 2014. године пореска основица се утврђује на основу површине и просечне тржишне цене остварене у промету непокретности од јануара до краја септембра претходне године у зони у којој се непокретност налази. То значи да више нису од значаја елементи квалитета као један од корективних елемената, већ велики значај у износу пореске основице има локација објекта, односно зона у којој се непокретност налази.

Попуст на лошу инфраструктурну и унутрашњу опремљеност стана потпуно је укинута. Олакшице на бројност чланова домаћинства више не постоје. А умањење пореза по основу старости некретнине смањено је са 70 на 40 процената или 0,8 одсто по години старости. Нова олакшица је умањење пореза од 50 одсто (максимално 20.000 динара) за обвезника који станује у стану на који плаћа порез.

У којој сте зони?

Екстра зона – потез Калемегдан–Славија, Дедиње             

Прва зона – највећи делови Старог града, Врачара, Нови Београд уз аутопут, старо језгро Земуна

Друга зона – делови Палилуле, Звездаре, Вождовца и Чукарице ближе центру, Баново брдо, блокови 45, 61–64, павиљони

Трећа зона – Карабурма, Трошарина, делови Бежанијске косе, Звездаре, Земун Горњи град       

Четврта зона – Галеника, Земун поље, центар Лазаревца, рубни делови Чукарице, Вождовца, Раковице

Пета зона – Калуђерица, центар Младеновца, делови Чукарице, Раковице и Вождовца 

Шеста зона – делови Гроцке, Вождовца и Обреновца           

Седма зона – делови Барајева, Гроцке и Обреновца            

Осма зона – Сопот, рубна подручја Барајева и Обреновца

Зона улaзних праваца – Панчевачки пут, Бубањ поток, Ибарска магистрала, привредна зона Сурчин и Добановци, правац ка Раљи и Новом Саду

------------------------------------------

Шта чини порез на имовину

 * Просечна тржишна цена квадратног метра коју одређује локална самоуправа

 * Пореска основица максимално 0,4 одсто 

 * Умањење 0,8 одсто за сваку годину старости – максимално до 40 одсто вредности непокретности

 * 50 одсто умањење пореза (максимално 20.000 динара) за обвезника који станује у стану на који плаћа порез

------------------------------------------

Камата за неплаћен порез 16,5 одсто

Све док не добију решења за 2015. годину порески обвезници су обавезни да плаћају порез до износа који се налази на решењу за последње тромесечје из претходне године. 

Када добију нова решења дужни су да у року од 15 дана уплате разлику суме између износа на пристиглој уплатници и већ уплаћеног новца. Ако у том року измире обавезе неће плаћати камату на разлику новог решења и аконтационе уплате. 

У случају прекорачења овог рока обвезник плаћа камату од 16,5 одсто, што представља збир референтне каматне стопе НБС увећане за 10 одсто. Прошле године је камата плаћана 18,5 одсто, јер је референтна камата стопа била виша.

Ако обвезник не плати обавезе – следи принудна наплата пореза, камата и трошкова принудне наплате. Трошкови принудне наплате падају на терет обвезника.

Политика