Дејтонским мировним споразумом који су 21. новембра 1995. парафирали тадашњи предсједници БиХ Алија Изетбеговић, Хрватске Фрањо Туђман и Србије Слободан Милошевић званично је окончан троипогодишњи рат у Босни и Херцеговини.

Сва тројица потписника споразума су умрла, оригинал документа је изгубљен, а политичари у БиХ и даље расправљају о његовој ревизији. 

Споразумом који је парафиран у војној бази Рајт-Петерсон у америчком градићу Дејтон после тронедјељних преговора челника БиХ, Хрватске и Савезне Републике Југославије, уз посредовање САД, БиХ је подијељена на два ентитета - Републику Српску и Федерацију БиХ.

Споразум, парафиран у Дејтону, у присуству тадашњег државног секретара САД Ворена Kристофера, Милошевић, Туђман и Изетбеговић званично су потписали три седмице касније, 14. децембра 1995. у Јелисејској палати у Паризу.

Потписници су се обавезали да међусобне односе регулишу према Повељи УН, Завршном акту из Хелсинкија и другим документима ОЕБС-а, уз међусобно поштовање суверенитета и рјешавање спорова искључиво на мирољубив начин.

"Ратификован седам година касније"

Скупштина СР Југославије је 13. новембра 2002. ратификовала Дејтонски споразум, чиме је СРЈ јасно поручила суседима да нема територијалних претензија према БИХ и да се у потпуности придржава одредби из Дејтона. 

Холбруку је на десетогодишњицу потписивања споразума у Дејтону уручена Дејтонска награда за мир у знак признања за постизнаје Дејтонског споразума.

Првих пет година по потписивању споразума у Дејтону је сваког новембра међународним скуповима обиљежавања годишњица окончања рата у БиХ.

Последњи пут представници држава-потписница и међународни посредници окупили су се у бази Рајт-Петерсон новембра 2000. године, али обиљежавању јубилеја тада није присуствовао нико од потписника.

Бивши међународни изасланик за Балкан Ричард Холбрук који се сматра главним архитектом споразума, рекао је октобра 2005. у Сарајеву да је Дејтонски споразум зауставио рат у БиХ, али да у њему постоје и неке грешке, настале, углавном, због његовог неспровођења.

Последњих година неки политицари у БиХ, међународни представници и поједине међународне институције указивали су на потребу ревизије Дејтонског споразума.

Вријеме је за ревизију?

Бивши Високи представник за БиХ, Педи Ешдаун, истицао је да је Дејтонски споразум основно, али не и коначно рјешење за БиХ и да евентуалне промјене морају доћи из саме БиХ. 

И његови насљедници на тој дужности су указивали на неопходност реформе Дејтонског споразума, али и на то да су реформски процеси у БиХ потпуно стали, због чега је "БиХ најудаљенија од Европе у односу на све земље региона". 

Дан потписивања Дејтонског мировног споразума у РС је државни празник и нерадни дан, док је у Федерацији БиХ то обичан радни дан.

Прије више од 10 година, у Бриселу је одржана конференција о уставним промјенама у БиХ, на којој лидери осам највећих политичких странака нису успјели да се договоре о битнијим измјенама Дејтонског споразума, али су се сагласили да се ојачају структуре власти и да се учине ефикаснијим.

У јуну 2008. у Луксембургу, БиХ и ЕУ потписале су ССП и привремени трговински споразум, а у новембру 2010. ЕУ је укинула визе за путовања држављана БиХ.

Kрајем 2014. године лидери СНСД Милорад Додик, СДА Сулејман Тихић и ХДЗ БиХ Драган Човић постигли су, на састанку у Оџацима, договор о уставним реформама БиХ, који, међутим, није довео до помака. 

Такође су пропали и разговори водећих политичких странака у БиХ са званичницима САД и ЕУ о уставним реформама и убрзању пута БиХ ка ЕУ и НАТО-у, који су вођени у октобру 2009. у војној бази Бутмир у Сарајеву. 

ЕУ је тада поручила да је реформа Устава кључ за европске интеграције БиХ. 

Предсједавајући Председништва БиХ Жељко Kомшић објелоданио је почетком 2008. да је из архиве тог тијела изгубљен оригинални документ Дејтонског споразума.

У мају 2011. ухапшен је један од најтраженијих хашких оптуженика за ратне злочине у БиХ, ратни командант босанских Срба Ратко Младић и изручен хашком Трибуналу. Четири године раније ухапшен је и том суду изручен предсједник РС Радован Kараџић.