Владимир Путин послије четири године стиже у званичну посјету Србији коју у Београду, али и у међународним круговима, виде као један од најзначајнијих сусрета у овом политичком моменту.

Биће то 14. разговор предсједника Русије са предсједником Србије Александром Вучићем, а о свим аспектима посјете за Спутњик су говорили политички аналитичар Александар Павић, директор Евроазијског безбедносног форума и пензионисани генерал-мајором Митрар Ковачем и дипломата Зоран Миливојевић.

Како је најављено, Путинов авион ће кроз ваздушни простор Србије до слетања на аеродром "Никола Тесла" пратити "мигови" Војске Србије.

Ковач каже да је сам тај гест Србије према предсједнику Русије израз воље народа, поштовања њега као личности и Русије као државе која је у најтежим историјским моментима била уз Србију.

"Сама слика безбједносног штита у ваздушном простору Србије јесте нешто што жели да види и наш народ, а вјерујем да ће бити негативних коментара из региона, поготово из оних земаља које нам нису мислиле ништа добро и које су против ближих веза Србије и Русије", рекао је Ковач.

Павић оцјењује да тренутно у Србији све може да подсјећа на предвечерје Другог свјетског рата, јер су се околне земље приклониле новом поретку, изузев нас, који једини гледамо у правцу Русије.

 Он каже да може да направи паралелу са Калињинградом.

"Као да смо нека врста енклаве, са тим да бих волио да имам и њихов статус, с понеким 'искандером'. Много тога се промијенило од Путиновог посљедњег доласка у Београд. Свједоци смо да је Црна Гора насилно угурана у НАТО, а тако ће највјероватније и Македонија, покушавају да натјерају Републику Српску да се одрекне војне неутралности, силеџијски је наметнута 'војска Косова', прави се 'велика Албанија'… И зато се поставља питање — која је разлика између НАТО-а и Трећег рајха, изузев у стилу", каже Павић.

Дипломата Зоран Миливојевић сматра да постоје три нивоа посјете.

Први је глобални, јер је Путин сада један од лидера "велике тројке", који ће у наредном периоду диктирати значај међународних односа. Други је регионални, јер је Русија на овом простору сила са великим утицајем који многи покушавају да сузбију, а трећи је билатерални ниво.

"Путин без резерве говори о стратешким односима, о позицији Србије у најужем кругу интереса Русије. У економском смислу видјели смо најаву низа споразума који показују да ће се ниво економских односа знатно подићи. То значи да и Русија схвата да треба да примени механизам који примјењује Запад, како би му парирала управо на плану на ком он постиже круцијални интерес", каже Миливојевић.

Према његовим ријечима, поред енергетике и инфраструктуре, веома је битна и војна сарадња, али и подршка Русије Србији у процесу за Косово и Метохију.

Он очекује да ће предсједник Путин дати пуну подршку Резолуцији 1244 и међународном правном поретку који треба поштовати и за шта се залаже Кина, али и више од половине човјечанства, и то управо због понашања Америке данас.

"Русија ће стајати иза Србије у настојању да се то питање ријеши у њеном интересу, и њен предсједник ће нам дати подршку за концепт за који се званични Београд буде опредијелио, при чему је јасно да се косовско питање више не може ријешити без САД и Русије", рекао је дипломата.

Миливојевић сматра да ће статус запослених у Руско-српском хуманитарном центру такође бити једно од кључних питања о којем ће бити ријечи, јер званична Москва никада није одустала од тог питања.

Он додаје да ће уз ту тему свакако бити ријечи и о сарадњи са ОДКБ, јер постоји тенденција да то иде у правцу који је успостављен са НАТО-ом.

Са њим је сагласан и директор Евроазијског безбједносног форума који каже да ако хоћемо да артикулишемо вољу народа онда треба у пракси да имамо уравнотежен став са обје организације.

"Не видим шта је проблем да у нишком центру неких пет-шест чиновника руске администрације добије дипломатски статус. Ако то не урадимо, онда је то наша легитимација да се не понашамо довољно искрено према руској страни. Не треба у ОДКБ да будемо само посматрачи, него треба овде да отворимо канцеларију која ће по бројности бити иста као што су просторије НАТО-а, и то ван службених просторија Министарства одбране", рекао је Ковач.

Павић каже да не стоји објашњење да Србија не може да буде чланица ОДКБ зато што се не граничи са Русијом.

"Они имају такво наоружање да могу да покривају овај наш простор и из области Црног мора. Брине ме што се најављује нови, унапређени ИПАП споразум, јер видим да нема симетрије, а у исто вријеме се врши велики притисак на Републику Српску да одобри активацију МАП плана. Са друге стране, у Русији кажу да не треба тражити ни од једне државе да се опредијели, што је цивилизацијска разлика", рекао је овај аналитичар.

Велику пажњу свјетске јавности привлачи одлазак Путина у Храм Светог Саве. Америчка агенција АП наводи да је то најважнија тачка Путиновог боравка у Србији и подсјећа да су мозаик на централној куполи Храма осликали руски умјетници, од новца који је донирао Кремљ.

Саговорници су сагласни у оцјени да ће из Храма Светог Саве у свијет отићи слика да је српско друштво морално и духовно ближе руском и да не треба да се бранимо, јер што их више убјеђујемо, на Западу нам све мање вјерују.