Ukoliko Unesko odluči da primi Kosovo, to ipak ne znači da će ono sasvim sigurno i postati 205. članica ove organizacije UN. Naime, kako tvrdi Rada Trajković, predsednica NVO „Evropski pokret Srba”, prijem Prištine mogli bi, bar teorijski gledano, da spreče srpski poslanici u kosovskom parlamentu. Jer, prema Ustavu Kosova, za zakone koji se tiču zaštite kulturne baštine, osim većine glasova albanskih poslanika, potrebna je i većinska podrška predstavnika iz redova manjinskih grupa.

„S obzirom na to da se Ustav Uneska bavi upravo ovim pitanjima, njegova ratifikacija u skupštini Kosova bez većine glasova poslanika iz manjinskih zajednica bila bi direktno kršenje slova i duha kosovskog ustava – piše Rada Trajković u autorskom tekstu za „Kosovo Sever Portal”.

Međutim, u praksi bi se moglo desiti da Priština zaobiđe skupštinsku proceduru pri ratifikaciji eventualnog prijema u Unesko, objašnjava Branimir Stojanović, zamenik kosovskog premijera Ise Mustafe. Takav slučaj, navodi on, već se zbio sa nekim drugim međunarodnim sporazumima, poput prijema Kosova u Svetsku banku.

„I za te dokumente parlament bi trebalo da glasa, pa se to nije desilo, već su predstavnici vlade samo potpisivali pristup. Ako procedura ipak bude sprovedena, nema dileme oko toga kako će se srpski poslanici ponašati, budući da pristupanje Kosova Unesku nije u interesu Srbije”, ističe Stojanović.

U tom slučaju, odluka o stavu srpskih predstavnika u prištinskoj skupštini biće doneta u konsultacijama s Vladom Srbije, Srpskom pravoslavnom crkvom i drugim relevantnim faktorima, navodi Aleksandar Jablanović, predsednik Srpske liste.

– Ako članstvo Kosova u Unesku znači da će naše manastire čuvati oni koji su ih rušili, mi ćemo se usprotiviti takvom predlogu – navodi Jablanović.

Zahtev Kosova Unesku, dodaje on, nije bio ni na dnevnom redu zasedanja vlade u Prištini, već su tu temu inicirala tamošnja ministarstva kulture i inostranih poslova, u kojima Srbi nemaju svoje predstavnike. Potom su samo informisali izvršnu vlast u Prištini o tome. Jablanović očekuje da će se vlada Kosova o ovome izjašnjavati kad rešavanje zahteva za učlanjenje u Unesko bude pri kraju, a potom odluku proslediti skupštini na izglasavanje.

– Mi i naši koalicioni partneri u parlamentu sigurno nećemo dići ruku za predloge koje srpski predstavnici u vladi neće podržati – navodi Jablanović.

Ni dok je Priština spremala zahtev za prijem srpski članovi kabineta Ise Mustafe nisu bili upoznati sa njim, kaže Branimir Stojanović.

Budući da se eventualna ratifikacija prijema Prištine u Unesko ne očekuje pre novembarske konferencije te organizacije UN, Srbija je već pokrenula diplomatsku borbu da blokira ceo proces. Namera srpske diplomatije jeste da pridobije što više članica Uneska da uskrate podršku Kosovu na glasanju za članstvo. Za sada su protivljenje prijemu Prištine najavili Španija i Mali. Obe države nalaze se među 58 članica Izvršnog saveta Uneska, koji će se natpolovičnom većinom izjašnjavati o kandidaturi Kosova i proslediti ga na konačno glasanje Generalnoj konferenciji te organizacije. Aleksandar Jablanović gaji nadu da UN neće olako dozvoliti presedan kakav je prijem Prištine u Unesko.

– Smatram da UN ne mogu da tek tako daju pravo članstva jednoj samoproglašenoj teritoriji, jer bi to značilo da u Unesko mogu da uđu i Krim i druga područja sa secesionističkim težnjama – zaključuje on.

Saznanja po kojima je Unmik prosledio zahtev Prištine za članstvo juče je potvrdio i tamošnji dnevnik „Koha ditore”, ističući kako je misija UN na taj način praktično priznala nezavisnost Kosova.

– Unmik je igrao ulogu poštara koji je prosledio pismeni zahtev ministra spoljnih poslova Hašima Tačija, na kome se nalaze grb i naziv Republika Kosovo – piše ovaj list, a Fonet prenosi i da su prištinski analitičari izjavili za „Kohu” da je to „pozitivan korak ove misije UN ka priznavanju nezavisnosti Kosova”.

„Koha ditore” kaže i da zvaničnici prištinske vlade nisu hteli da komentarišu ovu temu, baš kao ni funkcioneri Unmika, čijoj se kancelariji i „Politika” juče obratila. Odatle nam je sugerisano da se obratimo direktno portparolu generalnog sekretara UN u Njujorku.

Aleksandar Jablanović tvrdi da su pojedinci iz Unmika i do sada prekoračivali svoja ovlašćenja.

– Po Rezoluciji 1244, na primer, misija UN upravlja imovinom Jugoslavije i Srbije na Kosmetu, ali pojedinci su sebi dali pravo i da njome raspolažu, pa i da je prenose na kosovsku Agenciju za privatizaciju. Dešavalo se i da Unmik podnese Interpolu poternice lokalnih tužilaštva koja ta organizacija ne priznaje, jer Kosovo nije u njenom članstvu. Sve su to radili pojedinci koji su na taj način zloupotrebljavali svoje funkcije unutar misije – kaže Jablanović.