Уколико Унеско одлучи да прими Косово, то ипак не значи да ће оно сасвим сигурно и постати 205. чланица ове организације УН. Наиме, како тврди Рада Трајковић, председница НВО „Европски покрет Срба”, пријем Приштине могли би, бар теоријски гледано, да спрече српски посланици у косовском парламенту. Јер, према Уставу Косова, за законе који се тичу заштите културне баштине, осим већине гласова албанских посланика, потребна је и већинска подршка представника из редова мањинских група.

„С обзиром на то да се Устав Унеска бави управо овим питањима, његова ратификација у скупштини Косова без већине гласова посланика из мањинских заједница била би директно кршење слова и духа косовског устава – пише Рада Трајковић у ауторском тексту за „Косово Север Портал”.

Међутим, у пракси би се могло десити да Приштина заобиђе скупштинску процедуру при ратификацији евентуалног пријема у Унеско, објашњава Бранимир Стојановић, заменик косовског премијера Исе Мустафе. Такав случај, наводи он, већ се збио са неким другим међународним споразумима, попут пријема Косова у Светску банку.

„И за те документе парламент би требало да гласа, па се то није десило, већ су представници владе само потписивали приступ. Ако процедура ипак буде спроведена, нема дилеме око тога како ће се српски посланици понашати, будући да приступање Косова Унеску није у интересу Србије”, истиче Стојановић.

У том случају, одлука о ставу српских представника у приштинској скупштини биће донета у консултацијама с Владом Србије, Српском православном црквом и другим релевантним факторима, наводи Александар Јаблановић, председник Српске листе.

– Ако чланство Косова у Унеску значи да ће наше манастире чувати они који су их рушили, ми ћемо се успротивити таквом предлогу – наводи Јаблановић.

Захтев Косова Унеску, додаје он, није био ни на дневном реду заседања владе у Приштини, већ су ту тему иницирала тамошња министарства културе и иностраних послова, у којима Срби немају своје представнике. Потом су само информисали извршну власт у Приштини о томе. Јаблановић очекује да ће се влада Косова о овоме изјашњавати кад решавање захтева за учлањење у Унеско буде при крају, а потом одлуку проследити скупштини на изгласавање.

– Ми и наши коалициони партнери у парламенту сигурно нећемо дићи руку за предлоге које српски представници у влади неће подржати – наводи Јаблановић.

Ни док је Приштина спремала захтев за пријем српски чланови кабинета Исе Мустафе нису били упознати са њим, каже Бранимир Стојановић.

Будући да се евентуална ратификација пријема Приштине у Унеско не очекује пре новембарске конференције те организације УН, Србија је већ покренула дипломатску борбу да блокира цео процес. Намера српске дипломатије јесте да придобије што више чланица Унеска да ускрате подршку Косову на гласању за чланство. За сада су противљење пријему Приштине најавили Шпанија и Мали. Обе државе налазе се међу 58 чланица Извршног савета Унеска, који ће се натполовичном већином изјашњавати о кандидатури Косова и проследити га на коначно гласање Генералној конференцији те организације. Александар Јаблановић гаји наду да УН неће олако дозволити преседан какав је пријем Приштине у Унеско.

– Сматрам да УН не могу да тек тако дају право чланства једној самопроглашеној територији, јер би то значило да у Унеско могу да уђу и Крим и друга подручја са сецесионистичким тежњама – закључује он.

Сазнања по којима је Унмик проследио захтев Приштине за чланство јуче је потврдио и тамошњи дневник „Коха диторе”, истичући како је мисија УН на тај начин практично признала независност Косова.

– Унмик је играо улогу поштара који је проследио писмени захтев министра спољних послова Хашима Тачија, на коме се налазе грб и назив Република Косово – пише овај лист, а Фонет преноси и да су приштински аналитичари изјавили за „Коху” да је то „позитиван корак ове мисије УН ка признавању независности Косова”.

„Коха диторе” каже и да званичници приштинске владе нису хтели да коментаришу ову тему, баш као ни функционери Унмика, чијој се канцеларији и „Политика” јуче обратила. Одатле нам је сугерисано да се обратимо директно портпаролу генералног секретара УН у Њујорку.

Александар Јаблановић тврди да су појединци из Унмика и до сада прекорачивали своја овлашћења.

– По Резолуцији 1244, на пример, мисија УН управља имовином Југославије и Србије на Космету, али појединци су себи дали право и да њоме располажу, па и да је преносе на косовску Агенцију за приватизацију. Дешавало се и да Унмик поднесе Интерполу потернице локалних тужилаштва која та организација не признаје, јер Косово није у њеном чланству. Све су то радили појединци који су на тај начин злоупотребљавали своје функције унутар мисије – каже Јаблановић.