У плану који је послала европским посредницима у дијалогу са самопроглашеним Косовом, Србија захтијева, између осталог, заштиту 44 светиње и споменика у јужној српској покрајини, сазнају "Вечерње новости".

Главни захтјеви су да буду пружене гаранције Српској православној цркви да има пуно право располагања свом својом покретном и непокретном имовином, да на неограничен период задржи правни режим заштите за 44 објекта који представљају специјалне зоне српске културне и вјерске баштине, као и да њен положај буде признат на Косову и Метохији.

Лист наводи да специјалне заштитне зоне српске баштине чине манастири Високи Дечани, Грачаница, Пећка патријаршија, Бањска, али и други храмови и цркве у Гњилану, Штрпцу, Србици, Клини и Ораховцу.

Ту су затим средњовјековни мост Војиновића у Вучитрну, споменик Газиместан, тврђава Звечан, средњовјековни град Ново Брдо, као и село Велика Хоча.

Директор Канцеларије за Косово и Метохију Марко Ђурић рекао је да Србија не само да годинама говори да је неопходно да се у бриселском дијалогу разматра и питање положаја српске културне и духовне баштине на Космету, већ да је и предсједник Србије Александар Вучић званичницима ЕУ предочио конкретан план који Српској православној цркви гарантује апсолутну заштиту.

"Зато су неоправдане и недобронамерне критике оних који тврде да Србија ништа досад није учинила како би се заштитиле наше светиње на Космету, а нарочито је штетно када такве оптужбе долазе од појединаца из Цркве", навео је Ђурић.

Он је подсјетио да је Вучић у августу најавио да ће Србија инсистирати на односу према Српској православној цркви и формирању заштићених зона, а по плану који је био раније предвиђен Резолуцијом 1244 Савјета безбједности УН.